Kineski predsednik Si Đinping je naučio dve veoma važne lekcije od Staljina i svoje mame Đi Sin: od Gruzijca da vlast ima onaj ko kontroliše partiju, a od mame da u Kineskoj komunističkoj partiji uvek treba biti što je više moguće levo i kloniti se liberala i reformatora. Zato neće biti iznenađenje ako kineski predsednik na predstojećem XX kongresu Kineske komunističke partije zadrži sve ključne funkcije – od generalnog sekretara partije do sekretara Centralnog vojnog komiteta Narodnooslobodilačke armije i „jezgra“ vođstva – i povede zemlju u prerađenu i modernizovanu verziju Kine Mao Cedunga.
Od „velikog vođe“ Si je pokupio i naravoučenije da u Kini vlast treba akumulirati a nikako delegirati jer odredi onih koji hoće da te skinu sa vlasti nisu nikada malobrojni. Od prvog dana ulaska u Džongnanhaj Si je temeljno i beskrupulozno osvajao tri ključne poluge vlasti u Kini: vojska, policija i propaganda, ili kako ih u Pekingu apostrofiraju kroz opasku da se vlada puškom, nožem i olovkom.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 6. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE NA POKLON DOBIJA NOVI BROJ HIT MAGAZINA ISTORIJA
