Kako se promenio život ljudima koji su dobijali hiljadu evra mesečno čitave godine

Piše Seli Mekgrejn, The New York Times International Report

0
Jedna studija, zasnovana na eksperimentu Mihaela Bomejera, daće 120 Nemaca 1.200 evra mesečno pune tri godine. Fotografija: Emil Daki za Njujork tajms

BERLIN – Iz kancelarije svog startapa, smeštene u potkrovlju, Mihael Bomejer nas je vodio do priručnog kafića.

“Ako ćemo sedeti napolju, hajde da makar uzmem kafu”, rekao je Bomejer, 36-godišnji preduzetnik i osnivač sajta “My Basic Income” (“Moj osnovni dohodak”). “Na kraju krajeva, u životu treba malo i uživati.”

Uživanje u životu nije trivijalno pitanje za Bomejera, čija je eksperimentalna platforma omogućila da 650 nasumično odabranih ljudi dobije hiljadu evra mesečno čitave godine, bez ikakvih obaveza, samo da bi ispitao tezu. A teza je, pre svega, da ljudima da bi bili uspešni ne treba više novca, nego više bezbednosti, i da bi mogli dobro da žive od bezuslovnog osnovnog dohotka – minimalne sume koja bi pokrivala troškove života i koju bi svakom građaninu isplaćivala vlada.

Ideja je imala odjeka u Nemačkoj, bogatoj zemlji koja troši oko trećine bruto domaćeg proizvoda na robustni sistem socijalne zaštite. Prošlo je šest godina otkako je Bomejer prvi put izneo ideju, a “Moj osnovni dohodak” je za to vreme dobio oko osam miliona evra u donacijama.

Sada, nakon što mu je izašla – i postala bestseler – knjiga o iskustvima nekih dobitnika, uključujući i naslednicu hotelskog lanca i jednog beskućnika, Bomejer i njegov tim povezali su se sa uglednim Nemačkim institutom za ekonomska istraživanja iz Berlina, ne bi li sproveli studiju. Kao deo njegovog “pilot-projekta”, 120 nasumice odabranih ljudi dobijaće 1.200 evra mesečno pune tri godine. Kada je poziv objavljen proteklog avgusta, prijavilo se milion ljudi za manje od tri dana.

Jirgena Šlupa, višeg istraživača na Institutu, manje iznenađuje broj prijavljenih kandidata od broja donatora. “Bio sam fasciniran koliko je ljudi bilo spremno da dâ svoj novac i da podrži ideju”, kaže Šup, koji će nadgledati projekat.

Bez obzira na to šta su radili sa novcem koji su dobili, skoro svi ljudi sa kojima je Bomejer razgovarao za potrebe knjige naveli su da su se bolje osećali zbog mesečnih donacija. “Mi to nazivamo ‘osećanje osnovnog dohotka'”, kaže Bomejer. “Glavna poruka koja se šalje je da svi imamo jednaka prava na postojanje.”

Zagovornici osnovnog dohotka navode da je on posebno značajan u doba globalnih nedaća, kao što je pandemija. Za Judit Filip (40), frilens dizajnerku kostima i scenografkinju iz Berlina, novac koji je dobijala prošle godine značio je da ne mora da se orijentiše na neku drugu karijeru kada su pozorišta prestala sa radom.

“To mi je dalo slobodu, to mi je dalo mir”, kaže ona. “Imam i četvorogodišnju ćerkicu, obdanište nije radilo, pa smo mogle i da provodimo malo vremena zajedno.”

Nakon godinu dana koje je proveo kao student na razmeni u Mičigenu, Bomejer je osnovao jedan onlajn distributivni centar. Sa 29 godina, napustio je dnevni posao, ali je nastavio da prima oko hiljadu evra mesečno profita.

Ubrzo je uvideo promene: njegov odnos sa partnerom se poboljšao. Njegovi hronični bolovi u stomaku su se povukli. Počeo je da se pita da li bi osnovni dohodak, poput onog koji je on uživao, mogao i drugim ljudima da pomogne da nađu ravnotežu i ulepšaju živote.

Šest godina kasnije, Bomejer je ubeđen da bi osnovni dohodak mogao da reši veliki broj problema u društvu, poput emotivne ispražnjenosti, preteranog trošenja i desničarskog populizma.

A jedini način da se proveri da li to stvarno tako funkcioniše jeste da se testira. “Želimo da vidimo”, kaže on. “Nema veze ako se ispostavi da je sve bilo loša ideja. Bio bih slobodan da radim nešto drugo.”