Da ste pre samo desetak godina pitali prosečnog direktora u Srbiji šta je glavni cilj njegove kompanije, odgovor bi verovatno stao u jednu reč: profit. Uspeh se merio isključivo kolonama u završnim računima, rastom tržišnog udela i marginama. Ono što se dešavalo van fabričkog kruga ili kancelarijskih zidova. Uticaj na lokalnu zajednicu, ekologiju ili mentalno zdravlje zaposlenih, uglavnom je spadalo u domen korporativne filantropije, koja se praktikovalo samo kada preostane viška budžeta.
Danas je ta slika potpuno drugačija. Pravila igre na globalnom, pa samim tim i na domaćem tržištu, pretrpela su tektonski poremećaj. Uspeh se više ne može posmatrati izolovano kroz finansijske izveštaje. Od modernih kompanija se očekuje mnogo više – one moraju da opravdaju svoje postojanje u društvu i pokažu jasan, merljiv i pozitivan uticaj na svet koji ih okružuje. U centar poslovnih strategija uselila se skraćenica koja je do juče bila poznata samo uskom krugu analitičara: ESG.
Zaštita životne sredine, održive socijalne politike i odgovorno upravljanje više nisu usputne teme sa konferencijskih panela. Oni su postali ključni faktori konkurentnosti, poverenja i reputacije. Biznis koji ignoriše ovu transformaciju ne rizikuje samo loš PR, on rizikuje svoj opstanak na tržištu.
Potrošači, talenti i investitori na istoj strani
Ono što je počelo kao regulatorni pritisak iz Evropske unije, u međuvremenu je preraslo u organski zahtev svih ključnih aktera na tržištu. Promena dolazi iz tri pravca, i to brže nego što su mnogi predviđali.
Pre svega, menjaju se potrošači. Savremeni kupac je informisaniji i svesniji nego ikada pre. Sve češće svedočimo svesnom izboru brendova čije vrednosti rezonuju sa ličnim uverenjima pojedinca. Proizvod nosi priču o tome kako je napravljen, da li je ugrozio rečne tokove i kako su tretirani ljudi koji su radili na njegovoj proizvodnji.
Drugi, možda i najsnažniji pritisak dolazi sa tržišta rada. Mlađe generacije profesionalaca, koje polako preuzimaju ključne uloge u privredi, ne traže samo stabilnu platu. Oni žele svrhu. Kompanije koje ne mogu da pokažu autentičnu brigu o zaposlenima, inkluzivnosti i radnom okruženju, suočavaju se sa ozbiljnim problemom privlačenja i zadržavanja talenata. Odgovornost prema društvu postala je najjači alat za zapošljavanje.
Na kraju, tu su investitori i poslovni partneri. Vreme u kojem je kapital bio slep za ekološke i društvene propuste je nepovratno prošlo. Veliki lanci snabdevanja i finansijske institucije danas primenjuju rigorozne nefinansijske pokazatelje poslovanja. Ako nemate jasno definisanu i transparentnu ESG strategiju, pristup povoljnim izvorima finansiranja i velikim međunarodnim projektima postaje praktično nemoguć. Održivost je postala nova poslovna realnost.
Evolucija domaće poslovne kulture
Koliko su se svest i poslovni ambijent u Srbiji promenili, najbolje ilustruje razvoj lokalnih inicijativa koje mapiraju i nagrađuju ove prakse. Izuzetan pokazatelj zrelosti našeg tržišta jeste nacionalni konkurs „ESG Lideri“, koji već treću godinu zaredom okuplja organizacije koje su spremne da javno i transparentno prikažu svoje rezultate u oblasti održivosti.
Zanimljivo je da ovo više nije ekskluzivni teren velikih multinacionalnih korporacija koje samo prepisuju globalne strategije svojih centrala. Domaća poslovna zajednica se suštinski transformiše. Na konkurs se iz godine u godinu prijavljuje sve veći broj organizacija iz potpuno različitih sektora – od teške industrije i bankarstva, preko inovativnih tehnoloških start-up projekata, pa sve do malih i srednjih preduzeća i lokalnih udruženja građana.
Masovnost i, što je još važnije, kvalitet ovih prijava jasno govore da odgovornost prestaje da bude izuzetak i postaje standard. Kompanije u Srbiji polako shvataju da transparentnost nije administrativni teret, već najvredniji kapital koji mogu ponuditi tržištu. Kroz procese samoprocene i uvođenje sistema za prikupljanje i verifikaciju podataka, domaći biznis prolazi kroz dubinsku promenu kompletne korporativne kulture – od operativnih nivoa i lanaca snabdevanja, pa sve do upravnih odbora.
Pogled u budućnost
Kompanije koje danas hrabro investiraju u održive prakse, smanjenje ekološkog otiska, dobrobit svojih timova i visoke etičke standarde upravljanja, zapravo rade na sopstvenoj imunizaciji protiv budućih kriza. One ne grade samo stabilniji i profitabilniji biznis za sebe, one postaju arhitekte otpornijeg društva i zdravijeg okruženja za generacije koje dolaze. Na duži rok, to je jedina strategija koja garantuje istinski uspeh.
