Kako sam Hendriksu uzeo meru: Čudesna životna priča beogradskog uličnog svirača

1
Nedeljnik

“Jednog dana u našu radnju ulazi potpuno naduvani Džimi Hendriks. Kaže mi: čoveče, hoću da mi nešto napravite.” Razgleda stvari i odlučuje se za model čizama „Explosion”. Kad vrhom čizme udariš o kamen, zvizne varnica. Nismo imali njegov broj, pa smo mu uzeli otisak. Ostavio je deo love kao depozit. Posle dva dana vidim na naslovnim stranama novina „Džimi Hendriks preminuo od overdouza”. Donedavno sam čuvao tih Hendriksovih deset funti depozita i otisak noge”, ispričao je za Nedeljnik Ivan Mladenov Vanča, Beograđanin koji je u Londonu šio garderobu za tadašnje najveće zvezde u tržnom centru u Kensingtonu u kome su mu „komšije” bili Ričard Brenson i Fredi Merkjuri.

„U Kensington marketu je Fredi Merkjuri imao radnju na prvom spratu. Bio je nepoznat. On i njegov ortak su prodavali haljine i bunde sa Portobelo rouda. Nalazili smo se na pauzama u sendvic šopu. ‘Ćao, ćao, kako ide?’ Pored njegovog butika bila je radnja jedne Australijanke s kojom sam bio jedno vele. Zezaju me da je Fredi dobio sidu od Australijanke, ali ja im odgovaram: „Sida, preležao sam to prošle godine”, kaže Vanča.

Vanča je Branku Rosiću ispričao kako je ispunio svoju želju i prvi provozao „bentli” po beogradskim ulicama, a onda bankrotirao i vratio se kao ulični svirač na beogradskim ulicama, gde je čekao dozvolu da peva na istom onom mestu gde je pre 40 godina parkirao „rols rojs” .

1 KOMENTAR

Comments are closed.