Veoma je važno imati mogućnost izbora, naročito kada je u pitanju hrana jer nam ona daje energiju, održava naše zdravlje, a istovremeno može biti i izvor uživanja. Međutim, kada je izbor veliki, kao što sada jeste, kako da odaberemo hranu koja je kvalitetna i istovremeno ukusna?
„Nije teško. Dovoljno je samo malo znanja i još manje truda“, kaže za „Nedeljnik“ magistar tehnoloških nauka Spomenka Zagorac, direktor proizvodnje u porodičnoj delikatesnoj radionici Kosmajska.
„Znanje u vezi sa ishranom i namirnicama koje bi trebalo, odnosno ne bi trebalo da konzumiramo, stiče se informisanjem. Dakle, nije potrebno da budete nutricionista pa da znate šta je za vaš organizam, pre svega za organizam vaše dece, potrebno a šta nije. Još tokom osnovnog školskog obrazovanja smo naučili koliko soli dnevno nam je potrebno, kao i koje sve bolesti rizikujemo ako unesemo više od toga. Osim soli, u hrani često ima i veštačkih boja, aroma, pojačivača ukusa i sličnih dodataka koji nisu nastali u prirodi već hemijskim reakcijama na koje svaki organizam različito reaguje.
Dakle, čitanje deklaracija na proizvodima je prvi korak ka odgovarajućoj ishrani?
„Tačno tako. Mada, tu postoji jedan problem. Savremen život je brz, naročito u većim gradovima gde ljudi na povratku kući s posla, doslovno uleću u prodavnicu da kupe hranu koju će tog dana pripremiti sebi i svojim ukućanima. Zato se kupuje stihijski, bez dovoljno vremena da se pročitaju sve deklaracije pre nego što se proizvod stavi u korpu. A u tome je ključ – da se dobro informišemo o nekom proizvodu pre nego što ga unesemo u sebe. Znate ono čuveno poređenje – ako vozite skup automobil, sigurno u njega nećete sipati jeftino gorivo ili, ne daj Bože, pogrešno. Zamislite da u „dizelaša“ sipate benzin?! Odmah možete da zovete šlep službu. Tako je i sa našim organizmom, samo što će posledice da se pokažu malo sporije.“
Da li je moguće da hrana bude ukusnija i bez veštačkih dodataka?
„Apsolutno. Zapravo, neki proizvodi su i bolji, pikantniji, a to naročito važi za suvomesnate, ako su naprevljeni od najkvalitetnijeg mesa, bez pojačivača ukusa i ako su blago dimljeni. Obratite pažnju na podatak na ambalaži, kada sledeći put budete kupovali neku kobasicu, buđolu, pancetu… koliko je trajao proces sazrevanja i biće vam odmah sve jasno. Na Kosmajska proizvodima, na primer, jasno je istaknuto koliko dugo je trajao proces sazrevanja, a nekada je to i do 120 dana.“
Na šta još treba da obratimo pažnju da bismo bili sigurni da smo odabrali kvalitetan suvomesnati proizvod?
„Prvo na boju koja mora biti karakteristična za odgovarajući proizvod, ali ne jarka – jer je u tom slučaju „dodatno“ obojen proizvod. Zatim pomirišite ono što biste pojeli – dim treba da se oseti diksretno. Dominantan ukus dima ne sme ni u ustima da se oseti, kao što se često dešava pa mnogi suvomesnati proizvodi liče jedni na druge. Važno je da i žmureći znate da li jedete pršutu ili suvi vrat, buđolu ili neku drugu kobasicu. I na kraju – so. Ako ste posle obroka previše žedni onda nešto nije kako treba.“
U suvomesnate proizvode se dodaju razni začini, kako da budemo sigurni da su prirodni, biljni?
„Tako što neće dominirati već će diskretno doprineti ukusu. Da zaključimo – uživajte u hrani ali mudro. Informišite se, čitajte deklaracije pre nego što utvrdite šta je to što vam je potrebno ali i što vam prija. Pronađite svoju dobru priču i prepustite joj se.“
Tagovi
