Bilo bi čak i nepristojno reći da je koronavirus doneo nešto dobro, posle toliko izgubljenih života, teške borbe za preživljavanje, karantina, izolacije i gubljenja „stare normalnosti“. Međutim, metodologija po kojoj je napravljena vakcina protiv koronavirusa – više različitih, tačnije – omogućila je naučnicima praktičan dokaz da bi istraživanja mogla da se nastave i u pravcu bolesti sa kojima čovečanstvo dugo ratuje.
Naučnici sa Univerziteta Oksford i Ludvigovog instituta za istraživanje raka žele da uspeh oksfordske vakcine protiv koronavirusa, koja je razvijana u saradnji sa AstraZenecom, nadograde razvojem vakcine za lečenje raka. Istraživači su osmislili dvodoznu terapijsku vakcinu protiv raka koristeći Oksfordovu tehnologiju vakcine protiv virusnih vektora.
Kada je testirana na modelima tumora miša, vakcina protiv raka je povećala nivo antitumorskih T-ćelija i poboljšala efikasnost imunoterapije protiv raka. Kombinacija lečenja sa vakcinom pokazala je značajnije smanjenje veličine tumora i poboljšala preživljavanje miševa u odnosu na izolovanu imunoterapiju.
Imunoterapija protiv tumora deluje tako što skida kočnice sa antitumorskih T-ćelija kako bi im se omogućilo da ubiju ćelije raka. Međutim, uprkos ovom uspehu, terapija anti-PD-1 je neefikasna kod većine pacijenata obolelih od raka.
Jedan od razloga slabe efikasnosti terapije protiv raka PD-1 je taj što neki pacijenti imaju nizak nivo antitumorskih T-ćelija. Oksfordova tehnologija vakcine, koja se koristi i u stvaranju vakcine protiv koronavirusa, generiše snažne reakcije na CD8+ T-ćelije, koje su potrebne za dobre antitumorske efekte.
Važan faktor u ovom istraživanju predstavlja i ujedinjenje brojnih naučnih timova, što je takođe delimična posledica borbe protiv koronavirusa koja je mobilisala naučne timove širom sveta.
„U Oksfordu kombinujemo našu fundamentalnu naučnu ekspertizu u imunologiji i otkrivanju antigena sa translacionim istraživanjem na platformama za vakcine. Okupljanjem ovih timova možemo nastaviti da se bavimo značajnim izazovom širenja pozitivnog uticaja imunoterapije“, zaključuje Tim Eliot, profesor imuno-onkologije na Univerzitetu Oksford.
Tagovi
Lek protiv raka
Ljudi se obično žale što su neki mnogo profitirali od vakcina za koronu. Ako su, ta akumulacija para i razvoj i usavršavanje tehnologija vakcina vode sledećem velikom ulaganju (i profitu) leku protiv raka. Lek će se "krojiti" za svakog pojedinačnog čoveka koji ima rak i omogućiće da njegov imuni sistem ubije ćelije raka, a ne ošteti ništa drugo, kao što sada radi hemoterapija. Kad si u stanju da izoluješ nešto specifično za ćeliju raka i izazoveš veliki imuni odgovor na to, onda imunitet sve odradi sam i reši se raka. Osim toga korona je donela još jedno dobro, da u slučaju pojave neke nove bolesti sa jako visokom smrtnošću i jako zarazne, bzkvalno preko noći može da se izbaci vakcina koja će spatiti nezaražene - u takvom slučaju se nebi čekale dozvole regulatornih agencija, nego bi ljudi na sopstveni rizik odlučivali da ih prime. Zato je dobro što ćemo imati fabriku vakcina, a nadam se uskoro i stručnjake osposobljene za neki tip vakcina nove generacije (vektorskih ili Rna). To je važnije od raketnog štita za 1 zemlju u 21. veku u kome postoji realna opasnost od biološkig rata (nismo sigurni ni da li korona nije prva vežba za ovakav rat koja se je neočekivano globalizovala - umesto da ošteti samo Kinu).