Kako je uništen EPS; Fric i Dobrila stoti put u Nedeljniku; Da li je Ponoš “taj” kandidat – O čemu ćete danas pričati

0
EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Lako se čovek navikne da potpuno normalne stvari prima sa dužnom zahvalnošću. U danima kada je ovaj broj Nedeljnika osmišljavan i uređivan, Srbiju je okovala sibirska zima (o onoj metaforičnoj, na granici Rusije i Ukrajine, takođe se piše u ovom broju), a valjda bi trebalo da slavimo što, za razliku od prošlog ledenog talasa, nije bilo iznenadnih i dugotrajnih nestanaka struje i grejanja. O struji se radi, i o strujanjima, u velikom dosijeu Miše Brkića o tome kako je urušavan (energetski, a očigledno i politički) najvažniji sistem i ima li mu spasa, s obzirom na pomalo iznuđene kadrovske promene. Otopljenje i kraj ovog najdužeg meseca lakše će se sačekati uz sjajan tekst o Irskoj i Džojsu, pozdravima sa splitske rive braće Vujović. A u uvodniku glavnog urednika i analizi Dušana Teleskovića nešto više o merenju političke temperature…

Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika – u kojem je objavljena stota kolumna Srđana Valjarevića “Fric i Dobrila” – i vesti koje će obeležiti dan

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

DOSIJE EPS – Sve do pre desetak godina elektroenergetski sistem živeo je od nasleđene slave iz Titove Jugoslavije. Kad je prošlo to zlatno doba, sistem se suočio s raznim havarijama – ratnim, meteorološkim i ljudskim. Od demokratskih promena do danas potrošene su velike pare koje ne prate veliki efekti. Propuštene su mnoge prilike da se Srbija više uključi u globalnu zelenu tranziciju i to može skupo da je košta. Šta je sve obećavano da se gradi, a ostalo je u planovima? Ko upravlja srpskom energetikom – političari ili stručnjaci? Velika analiza Miše Brkića u novom Nedeljniku.

LALIĆ – “Ne znam koliko Zdravko Ponoš može da uradi na izborima za predsednika, ali je već najava njegove kandidature vratila politiku u Srbiju. I to je lepo, makar nekadašnjim političkim novinarima, poput mene, koji su se uželeli tih stvari”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.

IZBORI – Postojaće tri grupacije opozicije: prava u kojoj je svako ko pokazuje želju delima da je za promenu vlasti, konstruktivna koja kritikuje vlast ali izbegava da je kritikuje tamo gde najviše boli, i satelit opozicija koja se napravi pred izbore da zamuti vodu. O izborima i opoziciji za novi Nedeljnik piše Dušan Telesković.

SMAJLOVIĆ – “Miroljubiva koegzistencija između politički suprotstavljenih novinara i političara nije nemoguća”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni “Novinari glupaci” u novom Nedeljniku.

UKRAJINSKA KRIZA – Jedna od mogućnosti je da se polje sukoba proširi na druge kontinente, kao u vreme Hladnog rata, kako ruski ministar spoljnih poslova “ne isključuje” otvaranje vojnih baza na Kubi i u Venecueli. Kao demonstracija sile koja treba da izvrši pritisak na zapadne pregovarače pominje se i razmeštanje trupa u Belorusiji i nuklearnog oružja na Krimu. Velika spoljnopolitička analiza Ane Otašević u novom Nedeljniku.

JALOM – Doktor Irvin Jalom, psihijatar i psihoterapeut, rekao bi da se svako plaši – da modifikujemo – konačnosti, i da svako od nas mora pronaći način da se nosi s tim strahom. Je li to u suštini svake sumorne misli? Ko još voli da misli o tome? O poslednjim tajnama Irvina Jaloma i knjizi “Šta je važno na kraju” piše Zorica Marković.

BRAĆA VUJOVIĆ – Tokom kišnog zimskog jutra u Splitu čuvena braća splitskog Hajduka i jugoslovenskog fudbala pričala su za Nedeljnik o ključnim epizodama svoje karijere kao što je ona “Ljudi je li to moguće” protiv Bugarske, o centaršutu posle koga je Piksi dao čuveni gol Špancima na Mundijalu 1990, s kim se Maradona kladio od naših i izgubio, o prekinutoj utakmici na Poljudu između Hajduka i Zvezde kada je javljeno da je umro Tito i zašto treba pratiti Ronalda na Instagramu.