„Ne znam da li si primetio koliko taj čovek dosadno priča. Pa on nema trunku harizme. Dosadniji je i od … Ma znaš šta sam mislio? Da možda iznajmimo avion sa porukom na kojoj će pisati nešto, nešto kao – F..k you Ron“.
Ovaj deo razgovora je možda parafraza, ali vrlo precizno oslikava odnos bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa prema Ronu Desantisu, čoveku koji poslednjih nedelja i meseci figurira kao Trampov protiv-kandidat za republikansku nominaciju na predstojećim predsedničkim izborima. I još preciznije oslikava koliko je Tramp (i dalje) politički toksičan i na šta je sve spreman. Mada bi mnogi rekli da Desantis bolje i ne zaslužuje.
Danas je obavljen drugi javni pretres komisije Predstavničkog doma o upadu u Kongres SAD i neredima na Kapitolu, a već posle prvog pretresa preporuke Komisije su bile jasno – Donald Tramp ne bi trebalo da se bavi politikom više, a kamoli da figurira za neku od važnijih pozicija u zemlji jer je sklon ishitrenim odlukama i nasilju kada stvari ne funkcionišu kako bi on voleo. Na dan drugog pretresa, objavljeni isečak iz razgovora Donalda Trampa sa anonimnim izvorom, ne da potvrđuje da je bivši predsednik spreman da se ponovo kandiduje, već i da je na tom putu spreman da gazi i „svoje“.
Jer Ron Desantis nije uglađeni demokrata iz Njujorka (da, to su u 98 odsto Trampovog života bili njegovi), već republikanac, čovek koji je svoje mesto u radnom prostoru izrudario na čelu organizacije „MAGA“, republikanske, neko bi rekao i ultra desničarske, organizacije nastale na osnovu Trampovog slogana „Make America Great Again“.
Njegov politički uspon u potpunosti je zasnovan na praćenju Trampove „doktrine“ i retorike, njegovi istupi su kontroverzni i ponekad vrlo opasni – od opskurnih desničarskih foruma do gostovanja u vrlo gledanim televizijskim emisijama – ali je nezadovoljstvo Amerikanaca demokratskom „ponudom“, u određenim delovima zemlje, doprinelo da i takvi politički akteri dobiju prostor. Desantis ga je iskoristio, postavši guverner Floride.
Od dolaska na to mesto, on je prateći republikansku agendu, napravio preraspodelu izbornih jedinica i tim „džerimanderingom“ ugrozio afroameričku zajednicu u brojnim delovima Kalifornije, pogurao je zakone o zabrani „rasprava o rasi“, zakone koji otežavaju lečenje transrodnih osoba, zaratio sa Specijalnom olimpijadom zbog vakcinacije i sa Diznijem zbog „gej prava“, kako ih on naziva.
Ipak, iz Trampovog ugla, uradio je nešto neoprostivo – ponudio se republikancima kao vrlo slična, ali mlađa i možda privlačnija verzija Trampa.
Jednako razdražljiv, neprijatan u medijima i prema medijima, jednako sklon kontroverznim idejama, ali bez impičmenta protiv sebe i prtljaga „vršenja pritiska u bilateralnim odnosima“ i prtljaga „nasilja na Kapitol hilu“. Iako ne znači da bi se Desantis drugačije ponašao, on je „mlada nada“ republikanaca.
To pokazuju i ankete jer je osim u Floridi, Desantis „pobedio“ Trampa u unutarstranačkim ispitivanjima i u Koloradu i u Viskonsinu, gde je počeo da prikuplja i novčana sredstva za potencijalnu kampanju.
Tako je Tramp dobio jasan signal da je vreme da ga napadne i umesto da se priča o tome da ljudi poput njega, koji dokazano iniciraju događe opasne po društvo (i sva društva), ne bi trebalo da se bave politikom, u danu pretresa događaja sa Kapitol hila govori se o borbi dva trampizma. Starijeg i mlađeg.
U toj će dvorskoj republikanskoj borbi, ako je Tramp ne završi i pre nego što je započne svojim ogromnim uticajem, jedan svakako izgubiti. Drugi gubitnik može biti samo Amerika.
Tagovi
