Kako je Telegram postao digitalno “bojno polje” u ratu Rusije i Ukrajine: Borba za informacije i propagandu

0
EPA-EFE/IAN LANGSDON

Pre nego što je ruska vojska izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, Natalija Nežinska nikada nije koristila Telegram. Sada, kako piše Tajm, ne može ni dana bez aplikacije za razmenu poruka. Preko Telegrama iz Lortona u Virdžiniji ima uvid u najnovije infomracije o njenom rodnom gradu Harkovu, u istočnoj Ukrajini.

„Šta vojska radi, koliko su helikoptera uništili, neke vesti o zalihama, pa i memovi, lokalni heroji – oni koji su pali i oni koji se još uvek bore“, priča Nežinska, koja sada ima američko državljanstvo služeći kao lekarka u američkoj vojsci.

“Mislim da je to veoma korisno sredstvo za dokumentovanje ratnih zločina. Pošto ima mnogo snimaka bombardovanja uživo, sa telefona stanovnika i sigurnosnih kamera”, dodaje.

Teško je uopšte i zamisliti kako bi se rat Rusije u Ukrajini odvijao bez Telegrama. Aplikacija za razmenu poruka, koja je prošle godine dostigla milijardu preuzimanja, pretvorila se u prostor digitalne borbe. Telegram je postao efikasno sredstvo za obe vlade i centar informacija za građane na obe strane.

Zvaničnici ukrajinske vlade, uključujući predsednika Vladimira Zelenskog, oslanjaju se na aplikaciju za skoro sve, od prikupljanja globalne podrške do širenja upozorenja o vazdušnim napadima i mapa lokalnih skloništa za bombe. Isto čine i ruska vlada i ruski opozicioni kanali, koji su sada odsečeni od većine mejnstrim društvenih medija.

Istražitelji amateri i visoki vojni zvaničnici podjednako pretražuju ukrajinske kanale 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, tražeći sveže detalje o najnovijim udarima ili vojnim dešavanjima.

Ratovi su se i ranije odvijali na društvenim mrežama, ali retko kada su bili tako pomno dokumentovani kao u invaziji Rusije na Ukrajinu. A Telegram se u tom kontekstu pojavio kao najvažnija platforma društvenih medija, nudeći svetu “nefiltriran pogled na rat”, piše Tajm.

Aplikacija je bila neophodna tokom egzodusa više od tri miliona ukrajinskih izbeglica, povezujući ih sa sigurnim putevima. Milioni Ukrajinaca van zemlje ga koriste da pronađu vesti od kuće, očajnički skenirajući beskonačne fidove fotografija i video zapisa u potrazi za poznatim znamenitostima ili licima. Tako i članovi porodica ruskih vojnika…

“To je poslednji most društvenih medija iz zapadnog sveta u ruski sve gde možete videti šta se dešava i kako se bitka odvija“, kaže Klint Vots, bivši agent FBI-ja i saradnik.

“Ko god može da održi svoje informativne kampanje na Telegramu, ima najbolje šanse da oblikuje poglede na svet o tome šta se dešava u Ukrajini”, dodao je.

Moć i opasnost Telegrama su zapravo posledica nedostatka nadzora unutar same aplikacije. Telegram je osnovan 2013. godine od strane sada već prognane ruske braće Nikolaja i Pavel Durova, a aplikacija za razmenu poruka ubrzo je postala ozloglašena kao “utočište” za ekstremističke grupe poput Islamske države. Dok su društvene medijske platforme poput Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba razbijale sadržaje džihadističkih i ekstremističkih grupa, tada opskurni servis za razmenu poruka nudio im je brzinu, sigurnost i privatnost – bez ikakvih moderacija. Telegram su koristile marginalne grupe kao što su teoretičari zavere protiv kovid-19, “QAnon-a” i belih nacionalisti, ali i organizatori pokreta “Black Lives Matter”, prodemokratske grupe od Južne Koreje do Kube i Irana, kao i ruske opozicione grupe.

Kako piše Tajm, ne postoji algoritam koji odlučuje šta da pokaže korisnicima ili šta da ograniči, a njegova “arhitektura” dozvoljava neograničene grupe. Komentari se lako isključuju, pretvarajući kanale u megafon koji šalje informacije zarobljenoj publici od miliona pratilaca. Samo jednim klikom, ugrađeno dugme može da prevede poruke sa ruskog na engleski ili druge jezike, pretvarajući ga u alat za masovnu komunikaciju.

“Ovo je Telegram pretvorilo u srce propagandne bitke, omogućavajući da priče o ukrajinskom otporu ili herojstvu budu viralne uporedo sa ruskim dezinformacijama”, piše Tajm.

Sada, usred sve brutalnijih napada na ukrajinske civile i očajničkog gušenja „lažnih informacija“ u Rusiji, obe strane se utrkuju da dominiraju u Telegram ratu.

„Telegram je postao ovo zaista ključno bojno polje u informacionom ratu“, kaže istoriča i poznavalac ruske propagandne taktike dr Ijan Garner.

„I zanimljivo je da su ove informacije predate privatnoj kompaniji”, dodao je.

Timu ukrajinskog predsednika Vladimir Zelenskog Telegram nije nepoznanica. Njegovi savetnici su aplikaciju koristili tokom njegove predsedničke kampanje 2019. kako bi regrutovali volontere, često objavljujući ekskluzivne vesti. Kada su se iznenada našli u situaciji da vode ratne digitalne napore, zvaničnici su mogli da se oslone na svoju prethodnu infrastrukturu za koordinaciju ažuriranja vesti, prikupljanja sredstava i regrutovanja sajber volontera i stranih boraca.

„Mogu čak da kažem da je to naš domaći teren“, rekao je Mihail Fedorov, ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju.

“Kada je izbio rat, vratili smo se Telegramu i setili se svega što smo radili prethodno na aplikaciji”, rekao je Federov.

Ukrajinska vlada je prenamijenila svoj zvanični Telegram kanal kovid-19, koji je prethodne dvije godine korišćen za deljenje vijesti u vezi sa pandemijom, kako bi 24 sata, sedam dana u nedelji ažurirala vesti o ratu.

Preimenovan u „UkraineNow“, kanala sada ima više od tri miliona pratilaca na na ukrajinskom, ruskom i engleskom jeziku. Fedorovov tim je takođe koristio aplikaciju da regrutuje „IT armiju“ od 300.000 volontera za sajber bezbednost.


Zelenski ga koristi da deli neformalne, lične video snimke, često snimljene pametnim telefonom, širom sveta. Za tri nedelje, njegov kanal — koji je 23. februara imao 65.000 pratilaca — je eksplozivno rastao. Međunarodna publika – njih više od 1,5 miliona – sada prati njegove objave na aplikaciji.

Takođe, ukrajinski zvaničnici su pronašli niz novih praktičnih upotreba na aplikaciji. Većina gradova i mesta, kao i njihovi lokalni zvaničnici, imaju svoje kanale. Vlasti dele upozorenja o vazdušnim napadima, mape skloništa za bombe, savete o bezbednosti i savete za uočavanje navodnih ruskih sabotera, piše Tajm.

To nije samo način da ukrajinski zvaničnici dobiju informacije, već i da im civili daju povratne informacije. Ljudi mogu da prijave detalje o kretanju ruskih trupa i oklopnih vozila preko Telegram kanalai posrednika, koji prenose informacije dalje ukrajinskim nacionalnim i regionalnim vlastima. Ukrajinska služba bezbednosti je 8. marta saopštila da im je jedan takav savet omogućio da uspešno napadnu ruska vozila izvan Kijeva.

„Vaše poruke o kretanju neprijatelja preko zvaničnog čet-bota donose nove trofeje svakog dana“, tvitovala je agencija tada.

Ukrajinci su takođe koristili Telegram u pokušaju pokušaju da nadmaše rusku propagandnu mašinu upozoravajući ljude na lažne narative – da se ukrajinske snage predaju ili da je Zelenski pobegao iz Kijeva – pre nego što se ukorene.

Ukrajinski centar za suzbijanje dezinformacija, koji je deo Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, poziva obične građane da se „pridruže frontu informisanja”.

“Dok naši branioci odbijaju navalu okupatora, ruski informativni teroristi emituju sliku alternativne stvarnosti“, objavljeno je na Telegramu 27. februara.

„Ukrajinci se danas moraju ujediniti. Kontaktirajte svoje rođake, poznanike i prijatelje u Rusiji i pošaljite im link ka Telegram kanalu”, pisalo je takođe.

Aplikacija nije bila ništa manje važna za Ruse. Dok je Telegram dugo bio popularan u Rusiji, invazija i kasniji medijski udar naterali su milione korisnika željnih vesti da instaliraju aplikaciju. Analiza 187 informativnih kanala na ruskom jeziku koje je dostavila komapnija “Logical”, tehnološka kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji koja se bori protiv dezinformacija, pokazuje da su je broj pretplatnika skočio za 48 odsto od 24. februara, ili osam miliona.

Teško je reći koliko Rusa traži nezavisne vesti o ratu na Telegramu, a koliko prati prorusku propagandu nakon što su prešli na aplikaciju posle zabrane od strane Fejsbuka i Tvitera. Aplikaciju koriste mnoge ruske opozicione grupe i bila je kritična za organizaciju beloruskih protesta protiv Putinovog saveznika Aleksandra Lukašenka 2020. godine, ali se čini malo verovatnim da će ruska vlada ponovo pokrenuti napore da je zabrani.

„Ruskoj vladi je potreban Telegram“, kaže Garner.

“Njihove veb-sajtove sa vestima stalno hakuju, obaraju i stalno imaju prekide, pa su govorili ljudima da ih koriste i prate na Telegramu kako bi dobili vesti”, dodao je Garner.


Pored šansi za širenje propagande – kako piše Tajm – istovremeno, Telegram je takođe kanal kroz koji autentični detalji koji su u suprotnosti sa strogo kontrolisanim narativom Kremlja dolaze i do ruskih građana.

“Ovi narativi koji ne dolaze ni iz jednog državnog medijskog izvora su vidljivi čak i tradicionalnijim gledaocima medija. Dakle, dolaze sa Telegrama“, kaže Garner.