Pre dvadesetak godina, bivši lider Severne Koreje Kim Džong Il obilazio je Rusiju, zajedno sa uglednim ruskim diplomatom Konstantinom Pulikovskim koji je kasnije tvrdio da je iskoristio retku priliku da razgovara sa njim o njegovoj porodici, piše CNN.

Verovalo se da Kim Džogn Il ima sedmoro dece. Njegov najmlađi sin i budući naslednik Kim Džong Un tada je bio tinejdžer. Tek nekoliko godina kasnije, zdravlje severnokorejskog lidera počelo je da se urušava, ali nije bilo jasno da li je tada počeo da razmišlja o svojoj zaostavštini i kako da nastavi porodičnu dinastiju. Kada ga je Pulikovski pitao za decu, Kim Džong Il je govorio o svoje dve kćerke. Sinove je, međutim, nazvao praznoglavima.

Majkl Maden, stručnjak za severnokorejsko liderstvo, ponavljao je tu anegdotu više puta proteklih godina, svaki put kada bi ga pitali o porodici Kim Džong Ila. Priča se ponavljala u raznim medijskim i akademskim izveštajima od 2001. godine.

“Kim Džong Il je voleo svoje sinove, ali nije moralo da ima visoko mišljenje o tome šta oni rade sa svojim životima”, rekao je Maden.

Uprkos takvoj proceni, Kim Džong Il je na kraju izabrao svog najmlađeg sina za naslednika, a preminuo je od posledica srčanog udara dve 2011. godine.

Iako verovatno svet nikada neće znati da li je Kim Džong il ozbiljno razmatrao da za naslednika ipak izabere jednu od svojih ćerki, njegovo obožavanje najmlađeg deteta nije nepoznato. Kim Jo Džong uvek je sedela levo od oca na večerama, a supruga Kim Džong Ila sedela je sa njegova desne strane, napisao je kuvar Kenji Fudžimoto u knjizi u kojoj je prepričavao svoja životna iskustva iz Severne Koreje.

Međutim, Kim Džong Il je možda verovao da će biti teško da proda žensko ime za narednog severnokorejskog lidera, posebno zato što je imao više sinova.

Severna Koreja je ozloglašena patrijarhalna zemlje, gde se od žena očekuje da budu pokorne i podređene supruge i majke. U toj zemlji su rašireni mizoginija, rodna diskriminacija i seksualno nasilje.

“Postoji ukorenjena kultura vrlo jakih, tradicionanih patrijarhalnih rodnih normi”, rekao je Sokil Park iz grupe za ljudska prava koja se bavi pitanjima slobode u Severnoj Koreji.

Ipak, položaj Kim Jo Džong među severnokorejskim rukovodstvim je značajan. Njeno ime, kao mogućeg naslednika, među je prvima pomenuto kada su se proširile spekulacije o zdravstvenom stanju njenog brata Kim Džong Una sve dok se, posle tri nedelje njegovog odsustva iz javnosti, nije pojavila zajedno sa njim.

Misteriozno odustvo Kim Džong Una podstaklo je važna pitanja o planovima Severne Koreje za budućnost – posebno imajući u vidu zdravstvene rizike njenog lidera. Uz gojaznost, Kim Džong Un je navodno težak pušač, a i pije.

Stručnjaci kažu da bi Kim Jo Džong mogla da bude najsigurniji i najverovatniji naslednik, ukoliko bi se njenom bratu nešto dogodilo. A kada bi se to zaista i dogodilo, takav potez bi postavio ženu u središte jednog od najrepresivnijih režima na svetu.

Biti žena u Severnoj Koreji

Nije lako biti žena na Korejskom poluostrvu.

Severna Koreja teško da može da bude bastion jednakosti za koji je Kim Il Sung obećao da će biti postignuta ekonomskim oslobađanjem.

Iako su žene važan deo radne snage, aktivistkinje za ženska prava upozoravaju da se žene i dalje suočavaju sa široko rasprostranjenom diskriminacijom. Štaviše, nedostaju im profesionalne i socijane mogućnosti kakve imaju muškarci.

Seksualno nasilje je, takođe, problem. Toliko je uobičajeno, da je prihvaćeno kao deo svakodnevice, što je zabeleženo u izveštaju “Human rigths watch” iz 2018. godine.

Severna Koreja to negira, uostalom, kao i sve ostale optužbe o različitim vrstama zloupotreba.

Situacija u Južnoj Koreji je bolja, ali nije idealna. Zemlja se nalazi na dnu svih zemalja OECD-a u pogledu rodnih razlika u platama. Žene se redovno suočavaju sa diskriminacijom i maltretiranjem na radnom mestu i u javnosti.

Ipak, Južna Koreja imala je ženskog lidera. Godina 2015, Park Gun-hje postala je prvi izabrani ženski predsednik u svojoj zemlji. Njena karijera završena je skandalom ali je, prema rečima Majkla Madena, stručnjaka za liderstvo Severne Koreje, to ipak dokaz da je moguće biti prihvaćen za lidera iako si žena, svejedno da li na jugu ili severu Koreje. On je dodao i da Severna Koreja ima istoriju dugu više od 70 godina u kojoj su žene bile veoma bliske centru moći i uticale na donošenje odluka.

Od trenutka kada je Kim Jo Džong 2018. godine stupila na tlo Južne Koreje, kamere su pratile u stopu. Njen posao bio da predstavlja režim svog brata na Zimskim olimipijskim igrama u južnokorejskom gradu Pjnogjangu, a da nije bila čak ni najviši član delegacije iz Severne Koreje – ta titula je pripala ceremonijalnom predstavniku vlasti Kim Jong Namu.

Ali Kim Jo Džng je zaista promenila istoriju. Ona je postala prvi član vladajuće porodice Severne Koreje koji je otišao u Južnu Koreju od 1953. godine, kada se korejski rat efektivno završio, iako tehnički i dalje i traje (borbene strane potpisale su primirje, a ne i ugovor).

Stručnjaci su upoznati sa tim da je Kim Jo Džong jedan od glavnih pomoćnika lidera Severne Koreje, zamenica je direktora Odeljenja za propagandu i agitaciju Radničke partije, odgovorna za kreiranje javnog imidža i poruka svog brata.

Godinu dana pre posete Južnoj Koreji, pridružila se Polibirou države, višem telu vladajuće stranke Severne Koreje.

Ko je Kim Jo Džong

Prosečni južnokorejci o njoj znaju malo, ali misterija podstiče radoznalost. Ljudi su bili fasicnirarni naizgled urbanim predstavnikom zemlje koje se smatra zaostalom.

Južnokrejski zvaničnici opisivali su je kao “veoma smirenu” i ženu koja “govori malo, ali tačno i direktno”.

Štampa ju je prozvala severnokorejskom Ivankom Tramp, a tokom Zimskim olimipijskih igrara u Pjnogjangu fotografisana je kako gleda događaje i nastupe gde je izgledala kako se odlično slaže sa domaćinima.

U javnosti je predstavljena kao jedan od glavnih propagandista Severne Koreje, ali je stavila i ljudski lik na režim koji je prethodno Trampova administracija pokušavala da ospori. Ona je uspostavila diplomatske temelje za prvi susret jednog severnokorejskog lidera, njenog brata, sa predsednikom SAD.

Tačan datum rođenja Kim Džo Jong nije poznat, ali se veruje da ima tridesetak godina. Kada ju je američko Ministarstvo finansija sankcionisalo zbog kršenja ljudskih prava i ekstremnih cenzorskih aktivnosti, navedeno je da je rođena 26. septembra 1989. godine. Međutim, južnokorejska obaveštajna služba kao godinu rođenja navodi 1987.

Detalji njenog odrastanje nisu dostupni. Ali zna se da je, kao i njen brat, studirala u Bernu, a u njuhovom odgajanju su veliku ulogu imali tetka i stric.

Brat i sestra delili su detinjstvo koje je bilo izvanredno, ali usamljeno.

“Kako su odrastali i postajali svesniji oklonosti, suočavali su se sa prilično surovom stvarnošću. Kim Jo Džong i Kim Džong Un, verujem, imaju odnosu koji je nemoguće raskinuti”, rekao je Majkl Maden.

Stručnjaci upoznati sa prilikama u Severnoj Koreji su za CNN jedinstveni u stavu da se Kim Jo Džong neće primiriti kada je reč o vlasti, ali da to ima više veze sa njenim statusom, nego sa promenom rodne dinamike u Severnoj Koreji.