Kako je rat ukrajinskim oligarsima oduzeo politički uticaj: Najbogatiji i najuticajniji su se povukli, da li će tako biti i u mirnodopskom vremenu?

Najbogatiji ljudi Ukrajine, u zemlji poznati kao oligarsi, navikli su da dominiraju političkim i ekonomskim životom. Međutim, pet meseci od početka ruske invazije u punom obimu, oni su utihnuli, piše Gardijan u svojoj analizi.

Politički analitičari i eksperti ovaj gubitak uticaja pripisuju činjenici da je oligarsima i njihovim preduzećima – kao i svim građanima Ukrajine – potrebna aštita u vidu vojske i diplomatije, kao i uticaj na državne funkcionere nad kojima sada nemaju kontrolu.

Mikita Poturjajev, poslanik i bivši savetnik za izbornu kampanju nekoliko ukrajinskih oligarha i političara, uključujući i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekao je da su oligarsi u neobičnom položaju da trenutno ne mogu da utiču na zemlju.

„Za razliku od 2014, kada je (ukrajinski oligarh Igor) Kolomojski, na primer, učestvovao u odbrani Dnjepropetrovske oblasti, sada ima drugih koji će to da urade – država, regionalna administracija“, rekao je Poturjajev.

Rat je naizgled omogućio Zelenskom da postane prvi ukrajinski predsednik koji je smanjio uticaj oligarha, koji su se prethodno tradicionalno takmičili u kontroli nad političkim rukovodstvom zemlje.

Ipak, analitičari kažu da će tek po zhavršetku rata biti jasno da li je oligarhijska era Ukrajine završena ili će oligarsi pokušati da povrate svoj uticaj.

„U ovom trenutku, prioritet za oligarhe nije politika, već obezbeđivanje opstanka njihovog poslovanja i minimiziranje njihovih gubitaka“, rekao je Vladimir Fesenko, ukrajinski politički analitičar.

„Jedini izuzetak je (prethodni predsednik Ukrajine Petro) Porošenko, koji i dalje pokušava da se bavi politikom“, dodao je Fesenko.

Kada se Sovjetski Savez raspao, deo stanovništva Ukrajine je zaradio ozbiljan novac preuzimajući bivše državne fabrike i preduzeća, ponekad i silom. Pojedini od tih pojedinaca iskoristili su svoju dobit za podmićivanje visokih zvaničnika, uključujući redom skoro sve ukrajinske predsednike, i osnovali političke stranke i medijske holdinge kako bi zaštitili i proširili svoje poslovanje.

Cilj je bio da ljudi na vlasti budu pod njihovom kontrolom.

Ukrajinski predsednici su, zauzvrat, težili da stvore sopstvenu moć i zaštite svoje interese. Ukrajinska politika je tako postala vrteška intriga, sukoba i korumpiranih zakulisnih dogovora, prvenstveno vođenih ličnim interesima.

EU i Međunarodni monetarni fond su dugo upozoravali Ukrajinu da očisti svoj oligarhijski sistem, a Zelenski je u septembru 2021. doneo zakon o deoligarhizaciji koji je, između ostalog, stvorio registar oligarha.

Prema zakonu, oligarsi su definisani kao ljudi koji ispunjavaju bilo koje tri od sledećih karakteristike – učešće u političkom životu; značajan uticaj na medije; vlasnik monopola ili vlasnik milionske imovine.

„Zakon o deoligarhizaciji može da igra ulogu u smanjenju štetnog uticaja privatnih interesa na politiku i ekonomiju Ukrajine“, napisala je tada britanska ambasadorka u Ukrajini Melinda Simons.

Rinat Ahmetov, koji odbacuje etiketu oligarha, predao je svoj veliki medijski holding ukrajinskoj državi prošle nedelje kada je zakon stupio na snagu, navodi se u saopštenju na sajtu njegovog holdinga. Rekao je da je to uradio jer nije želeo da „postane oligarh” upisom u registar. Savetnik Zelenskog, Mihail Podoljak, rekao je da Ahmetov vodi svojim primerom.

Analitičari kažu da je još jedan od razloga taj što Ahmetovljeva preduzeća imaju probleme sa prilivom novca zbog rata u Ukrajini.

„Oligarsi su takođe izgubili uticaj jer su njihova preduzeća mnogo izgubila“, rekao je Poturjajev.

Skoro svi ukrajinski oligarsi dali su izjave protiv ruske agresije i dali sredstva vojsci i humanitarnoj pomoći u demonstraciji jedinstva koja je možda bila podstaknuta sastankom koji je Zelenski sazvao pre rata, preneo je FT.

Čak je i Dmitro Firtaš – oligarh koji se opire izručenju Sjedinjenim Državama radeći iz Beča, i koji je svoje milijarde zaradio kao posrednik za Gasprom – rekao da želi da se vrati u Ukrajinu i pomogne. Firtaš poseduje nekoliko fabrika đubriva u Ukrajini, uključujući jednu u istočnom gradu Severodonjecku, koji je bombardovan u junu.

„Oligarsi nisu jedini deo ukrajinske političke scene koji je utihnuo. Čini se da su ukrajinski poslanici i lideri frakcija postigli neku vrstu neformalnog dogovora da predstavljaju jedinstveni front dok traje agresija Rusije“, rekao je Fesenko.

„Politički život je napola zamrznut. Uobičajeno, kada bi neko poput generalnog tužioca dobio otkaz, lideri partijskih frakcija bi davali izjave, a političari komentarisali. Nekoliko poslanika jeste, ali većina se uzdržala“, rekao je on, misleći na smenu Irine Venediktove.

Ukrajinski poslanici su glasali, ponekad gotovo jednoglasno, za usvajanje zakona, uključujući velike tačke kao što je Istanbulska konvencija o porodičnom zlostavljanju. To je bila značajna promena u odnosu na period pre rata kada su sednice ukrajinskog parlamenta bile poznati po tučama i tenzijama.

Ostaje da se vidi da li će nova politička dinamika opstati i u mirnodopskom vremenu.

“ Tek posle rata možemo da znamo da li će oligarsi pokušati da povrate svoj uticaj“, zaključuje Fesenko.

On smatra da ukoliko Ukrajina dobije rat, tako što će zadati odlučujući vojni udarac Rusiji, onda će popularnost Zelenskog ostati visoka.

„Međutim, ako Zelenski bude primoran da pristane na kompromis o prekidu vatre, na primer, da bi ojačao ostatak zemlje, onda će to podeliti društvo i pojaviće se opozicija“, zaključio je.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 549), od 21. jula