Kako je propala srpska policija; Dr Dragan Delić oštro po kolegama; Šta (ne)očekivati od izbora – O čemu ćete, uz novi Nedeljnik, danas pričati

0
Ilustracija: Makista

Na jednom od kolegijuma kojima je inspirisan ovaj broj Nedeljnika zamislili smo sledeću hipotetičku situaciju: u našu redakciju jednog dana je došao najbolji student žurnalistike s Fakulteta političkih nauka, opalio šamar glavnom i jedan još sočniji šamar odgovornom uredniku, uselio se u direktorsku kancelariju i odlučio da odsad on potpisuje svaki tekst i da se pojavljuje u javnosti. A mi smo, šta ćete, ćutali. (Napomena: bez brige, jako volimo dobre studente žurnalistike s FPN-a, rekosmo da je situacija hipotetička.)

Upravo to se dogodilo srpskoj policiji kada je u nju nameštena Dijana Hrkalović, što je bio odličan šlagvort za važan tekst Dušana Teleskovića koji nosi naslovnu stranu novog broja. Tu su i opominjući intervju dr Dragana Delića i nekoliko sjajnih ekonomskih i spoljnopolitičkih analiza. Ipak, najtopliji tekst koji ćete pročitati u ovom broju je onaj o Isidori Žebeljan i sećanju na nju…

Pogledajte šta vas sve čeka u novom Nedeljniku i druge teme koje će obeležiti dan.

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

DOSIJE: ZNAČKA – Svemoćna, a nemoćna, takva je postala srpska policija. Organizacija koja ima moć da potpuno uredi i očisti srpsko društvo, postala je servis za sprovođenje političke volje vrha vlasti. Organizacija u kojoj su, nažalost, pojedini profesionalci počeli da se bave kriminalom, a kriminalci sa policijskim značkama počeli da uspostavljaju red i zakon. Ne deluje kao da će se išta promeniti, iako vrh vlasti pokušava da u poslednjih deset meseci predstavi kao prioritet sređivanje stanja u MUP-u… Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.

LALIĆ – “Ko bi u Srbiji mogao da bude viceadmiral Enrike Guveja e Melo?”, pita glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja.

IZBORI – Kako Nedeljnik saznaje, dogovoreno je više promena dosadašnjeg sistema. Jedna od njih je ta da će građani moći preko sajta da provere da li su stvarno glasali, što je značajno zbog sprečavanja izbornih krađa, odnosno ranijih sumnji da se glasa u tuđe ime. Sve o novim izborima u Nedeljniku.

SMAJLOVIĆ – “Gde je principijelna, vanstranačka nepristrasna odbrana Predraga Kona, kome su antivakcinaši pod prozorom skandirali da je Mengele?”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni “Živeli!” u novom Nedeljniku.

DELIĆ – Neprihvatljivo je da političari kao agresivne neznalice nameću „stručne” stavove i odluke medicinskim ekspertima iz Kriznog štaba. Na taj način, između ostalog, dezavuišu znanje i iskustvo tih lekara, a promovišu intelektualni hohštapleraj i epidemiju neznanja. Mesijanska uloga nekih naših političara, sa problematičnom praksom, ne može da nadomesti stručnu nekompetentnost, kaže za novi Nedeljnik dr Dragan Delić, infektolog-hepatolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.

NATO I RUSIJA – Sa zatvaranjem poslednjih kanala komunikacije između NATO-a i Rusije završen je pokušaj približavanja dveju strana koji je započeo nakon okončanja Hladnog rata. Zašto je do potpunog kolapsa odnosa došlo sada, kada su veze između Rusije i NATO-a već dugo ispale iz šina? Odgovor treba tražiti u spoljnopolitičkoj agendi nove američke administracije Džozefa Bajdena, u geopolitičkom prestrojavanju snaga na međunarodnoj sceni i u politici obuzdavanja Rusije koju zapadni vojni savez nikada nije napustio. Spoljnopolitička analiza Ane Otašević u novom Nedeljniku.

Ostale vesti o kojima ćete pričati

Koronavirus u Srbiji

Od početka epidemije u Srbiji je koronavirusom zaraženo 1.118.905 osoba, a 9.698 su preminule. Procenat smrtnosti je 0,87 odsto. Do sada je testirano ukupno 6.230.395 uzoraka, objavljeno je na sajtu covid19.rs.

Stručnjaci ističu da se kovid požar mora ugastiti, dok pojedini smatraju da se okupljanja u zatvorenom moraju zabraniti na bar dve nedelje.

Predsednica Nacionalnog komiteta za imunizaciju kaže da će ovih dana biti doneta odluka da se buster doza daje nakon pet, a ne šest meseci. Samo će se “Sinofarmova” vakcina davati četiri meseca nakon druge doze

Prema poslednjim podacima, koronavirus je u Srbiji potvrđen kod još 6.948 osoba od testiranih 24.490 uzoraka. Od posledica zaraze preminula su još 64 pacijenta.

Od korone se u bolnicama leči 6.791 pacijent, od kojih je 277 na respiratorima.

Iako se broj novozaražnih održava na veoma visokim brojevima, premijerka Ana Brnabić kaže da za sada neće biti novih mera protiv koronavirusa, a da se novi sastanak Кriznog štaba očekuje naredne sedmice.

“Pojačan je inspekcijski nadzor, ali treba svi da znamo da je vakcinacija ono što je odgovor na pandemiju, a ne samo mere”, poručila je Brnabićeva i dodala da polako raste broj vakcinisanih, da smo sada prešli 55 odsto i da je to najvažnije.

Vlada Srbije prihvatila je donaciju Poljske od 200.000 doza vakcine protiv kovida 19 “Spikevax” (pod ranijim nazivom Moderna).

Punkt za vakcinaciju na beogradskom Sajmu kao i u sredu i danas će raditi produženo, do 20 časova. Biće otvoren za sve zaposlene u ugostiteljskim objektima kojima je za rad potreban kovid sertifikat, kao i za sve bendove i muzičke izvođače.

Broj novozaraženih raste i u državama regiona. Svetska zdravstvena organizacacija saopštila je da je Evropa jedini kontinent koji beleži povećanje broja novih slučajeva infekcije i smrtnih ishoda usled kovida.

Tači ostaje iza rešetaka

Apelaciono veće suda za zločine OVK u Hagu odbacilo je žalbu bivšeg komandanta OVK Hašima Tačija (Hashim Thaci), optuženog za zločine na Kosovu i u Albaniji, na prvostepenu odluku kojom je Tačiju produžen pritvor.

Tači, posle te odluke, ostaje u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), u kojem je od hapšenja u novembru prošle godine.

Sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) produžio je u julu Tačiju i trojici saoptuženih pritvor za još dva meseca.

Tači je u žalbi na tu odluku, izmedju ostalog, tvrdio da je sudija Giju pogrešio što nije saslušao predstavnike dve zemlje koje su ponudile garancije da će Tačija prihvatiti, ako bude pušten na privremenu slobodu.

Sudija Giju je odbio da te zemlje sasluša o uslovima pod kojim bi Tači boravio u njima zato što je prethodno zaključio da nikakvi uslovi ne mogu umanjiti rizik koji bi donelo puštanje Tačija na slobodu.

Po prvostepenoj odluci, koju je potvrdilo apelaciono veće, i dalje postoji rizik da bi Tači, ako bi bio pušten iz pritvora, mogao da opstruiše rad suda u Hagu, uznemirava svedoke ili ponovi krivično delo.

U danas objavljenoj odluci, apelaciono veće je, većinom glasova, zaključilo da sudija Giju nije pogrešio kada je ustanovio da taj rizik postoji i kada je odbio da sasluša pod kojim bi uslovima Tači bio u dve zemlje koje su za njega garantovale.

“Apelaciono veće zaključuje da su garancije dvaju država, u svakom slučaju, vrlo uopštene i ne mogu biti uzete u obzir kao nedvosmisleno prihvatanje da se sprovedu konkretni uslovi za privremeno oslobadjanje, suprotno Tačijevoj tvrdnji”, piše u odluci.

Apelacione sudije su, uz to, citirale pravilo suda po kojem se konkretni uslovi za privremeno oslobadjanje razmatraju tek kada se donese odluka da se optuženi pusti.

Sa tim zaključkom većine sudija, koju čine Mišel Pikar (Michelle Picard) iz Francuske i Emilijo Gati (Emilio Gatti) nije se složila članica veća Nina Jorgensen iz Norveške, koja je, u izdvojenom mišljenju, naznačila da je sudija Giju trebalo da sasluša države koje su dale garancije za Tačija, pre nego što je doneo odluku.

Sudija Jorgensen smatra da je apelaciono veće moralo obavezati sudiju Giju da sasluša države koje su garantovale za Tačija, “što, pak, ne bi značilo odobravanje zahteva za puštanje na privremenu slobodu”.

Pet ostalih osnova Tačijeve žalbe, apelaciono veće je jednoglasno odbilo.

Tači je prethodno tražio da bude pušten u jednu od dve države, koje su sudu dale garancije, i da tamo bude u kućnom pritvoru pod uslovima koje odredi sud.

Ta država je finansijer suda (contributing country) i članica NATO, precizirao je Tači u zahtevu.

Po zvaničnim podacima, sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, finansijski podržavaju: Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD. Jedino Švajcarska nije članica NATO.

Tači je optužen za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Zajedno s Tačijem, optuženi su i Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi). Svi su u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od novembra prošle godine.

Žalbe saoptuženih Veseljija, Seljimija i Krasnićija na produženje pritvora, apelaciono veće je ranije već odbilo.

Optužnica Tačija (53), Veseljija (54), Seljimija (50) i Krasnićija (70) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra prošle godine.

U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužilaštvo je najavilo da će za početak sudjenja biti spremno u januaru iduće godine, a branioci traže da proces ne počne pre polovine 2022.

Putin naložio povećanje isporuke gasa EU

Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je danas ruskom gasnom gigantu Gaspromu da poveća isporuke gasa Evropskoj uniji (EU) pošto su napunjene ruske rezerve gasom.

Evropa, čija trećina gasa dolazi iz Rusije, suočava se sa rastućim cenama gasa, u pozadini rastuće tražnje gasa i poboljšane situacije sa epidemijom korona virusa.

Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler izjavio je danas da se planira završavanje punjenja ruske rezerve gasom do 8. novembra, posle čega će uslediti povećanje isporuke gasa EU.

Nove AUKUS posledice

Francuska je danas saopštila da će britanskim ribarskim čamcima zabraniti pristup nekim francuskim lukama od sledeće nedelje ako dve zemlje ne postignu sporazum o licencama za ribolov.

Pariz je nagovestio i da bi mogao da ograniči dostavu energenata Normanskim ostrvima u kanalu Lamanš, navodi Asošiejted pres.

Otkako je Velika Britanija 1. januara ove godine napustila i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju, odnosi Londona i Pariza su sve hladniji.

Francuska je oštro protestovala zbog prošlomesečne odluke Velike Britanije da ne odobri licence desetinama francuskih ribarskih čamaca za ribolov u njenim vodama.

Pariz tvrdi da su ta ograničenja suprotna trgovinskom sporazumu Londona i Brisela za period posle Bregzita.

Desetine drugih francuskih čamaca je dobilo licencu za ribolov u britanskim vodama.

Britanska vlada je večeras osudila uzvratne mere koje je Francuska ranije danas najavila, navodeći da su “razočaravajuće i disproporcionalne”, prenosi agencija Frans pres.

“Pretnje Francuske su razočaravajuće i disproporcionalne i nisu u skladu sa onim što bi neko očekivao od bliskog saveznika i partnera”, navela je vlada u Londonu.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski listovi na naslovnim stranama izdanja za četvrtak, 28. oktobar 2021. godine, pišu o epidemiji korona virusa, o dešavanjima u Narodnoj stranci i o drugim temama.

ALO – “Korona pokosila familiju”, o smrti tri člana jedne porodice od korona virusa u Beogradu.

BLIC – “Školski raspost već od polovine decembra”, o mogućnosti ranijeg školskog raspusta zbog epidemije korona virusa. “Jeremića napustila dvojica visokih funkcionera”, o dešavanjima u Narodnoj stranci.

VEČERNJE NOVOSTI – “Veće plate, novi putevi usred borbe sa koronom”, o godinu dana od formiranja sadašnjeg sastava Vlade Srbije.

DANAS – “Gradjevinski fakultet rekao ‘ne’ državnom projektu za metro”, o odluci Gradjevinskog fakulteta da ne učestvuje u realizaciji izgradnje beogradskog metroa. “Suština problema je u Vuku Jeremiću”, o dešavanjima u Narodnoj stranci koju su napustila dvojica funkcionera.

KURIR – “Antivakseri hoće i da ubijaju”, o slučajevima napada na medicinske radnike.

INFORMER – “Antivakseri su krvi za smrti više stotina ljudi”, navodi lekara.

POLITIKA – “Srbija želi dogovor o miru i stabilnosti u regionu”, o najavljenim posetama Srbiji premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića i predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Bakira Izetbegovića. “Država mora da spreči napade na medicinare”, o napadima na medicinare od strane osoba koje se protive vakciniaciji.

SRPSKI TELEGRAF – “Nigde nećemo moći da mrdnemo bez vakcine”, najave iz Evropske unije o putovanjima za vreme pandemije.