Kako je potonuo glavni brod za iseljavanje sa ovih prostora u Ameriku: Priča o “Baron Gauču”

0
Credit line: Roger Viollet/ Roger Viollet / Profimedia

Kako je broj iseljenika rastao, tako je i model pripreme za putovanje u beli svet dobijao svoje obrise. Bilo je važno nabaviti dobro odelo i obavezno imati šešir jer bez šešira tamo preko okeana “neće da vas prime”. U šešir je obično, ili za rever, bila zadenuta ceduljica na kojoj je pisalo kome se javiti i kuda ići.

Putovalo se najčešće brodovima engleskog parobrodskog društva “Gunard Line”, ili brodovima austrijske kompanije “Unione Australace di Navigacione” i svako je, ko se uputio preko velike vode, znao za brodove “Baron Gauč” i “Sofi Hoenberg”.

Nekada se putovalo dvadesetak, nekada tridesetak dana, a karta je bila oko 175 kruna.

Od početka Velikog rata intenzitet iseljavanja je smanjen, a ako je neko i uspeo da ode, razlozi više nisu imali veze sa ekonomijom, iako se radilo o preživljavanju, kao i do tada.

I na samom početku rata, da simbolika bude potpuna, zauvek je prestao da plovi brod “Baron Gauč” koji je usrećio hiljade ljudi i najmanje toliko njih unesrećio decenijama ranije. 

Ljudi su tog 11. avgusta 1914. godine poželeli da iz Boke pobegnu od rata koji je započet dve nedelje ranije, a kapetan Paul Vinter bio je uveren da zna koordinate svih podvodnih mina koje su Austrougari podmetnuli zbog straha od italijanskog napada s mora. Njegov drugi oficir Đovani Tence očigledno te koordinate nije znao, pa je “Baron Gauč” naleteo na podvodnu minu i potonuo u blizini Rovinja. Poginulo je oko 250 putnika.

Veliku priču o emigraciji pročitajte u letnjem dvobroju Nedeljnika, uz koji dobijate dva poklona – knjigu o Dobrici Ćosiću i Mond diplomatik na srpskom.