Kako je o Mirjani Marković govorio Dobrica Ćosić: “Bila je predodređena za nesrećan život, za nesrećne odluke, za mržnju i osvetu…”

0

Mirjana Marković je rođena jula 1942. godine u selu Brežane kraj Požarevca. Dobila je ime po partijskom pseudonimu svoje majke Vere Miletić. Njen otac je bio komunistički funkcioner Moma Marković, brat potonjeg šefa partije u Srbiji Draže Markovića.

Po rođenju je, kao beba, skrivana po šumama, a odrastala je u Malom Crniću, kod dede i babe Dragomira i Jelisavete Miletić. Tek je sa 14 godina saznala ko joj je otac i da su njenu majku proglasili izdajnikom, pošto je pod batinama odala partizanske tajne.

Veru Miletić su, prema Hudelistu, kao mladu devojku od 23 godine prepustili da organizuje beogradski odbor i prepustili je kandžama okupatora. Između ostalih i Petar Stambolić.

Mira Marković je prema mnogim svedočenjima bila opterećena rehabilitacijom svoje majke, a sinovac Petra Stambolića, Ivan Stambolić, kasnije će postati kum njenog supruga. Hudelist je postavio i to pitanje, da li Ivan Stambolić nije učinio ništa da rehabilituje Veru Miletić?

U Slobodana Miloševića se zaljubila kao tinejdžerka – priča o njihovoj povezanosti dovoljno je poznata i eksploatisana – a kada je njen suprug počeo da gradi političku karijeru, to nije bilo bez porodičnog uticaja.

On je privrednu karijeru počeo u Tehnogasu, a tu je došao iz kabineta beogradskoga gradonačelnika Branka Pešića. Prema nekim svedočenjima, tu je primljen na molbu Mome Markovića, koji je pod pritiskom priznao Mirjanu kao ćerku.

Hudelistu je istoričar Venceslav Glišić preneo jedan razgovor sa Dražom Markovićem 1987. godine, kada je Milošević definitivno porazio tu staru garnituru funkcionera, uključujući i strica svoje supruge.

„Draža Marković mi je tada s mržnjom govorio o Slobi, i onda mi, usput, razgovaramo i o Miri. Pa kaže: ‘Naša Baca je frustrirana žena.’ I objašnjava mi tu njenu frustriranost tim detinjstvom, kakvo je imala.”

Kada se Hudelist bavio počecima Slobodana Miloševića, onim prepolitičkim koji su ga kao bankara doveli do Rokfelera, postavio je i pitanje kako je čovek sa svim preduslovima da postane zapadnjak, okrenuo svoje poglede, i Srbiju sa sobom, na suprotnu stranu. Odgovor je našao u knjizi Mire Marković „Između Istoka i Juga”. U Predgovoru toj knjizi, navodi Hudelist, Mira Marković piše šta nju najviše fascinira na Istoku i Jugu. „Sa Istoka su nam”, kaže, „stigli nešto od masovne mističnosti, mnogo od narodne mudrosti, divovsko junaštvo, strašna surovost, dirljiva solidarnost, plemenita religioznost, nekontrolisana strast, iznenadna inertnost, iracionalna osvetoljubivost…”

Dobrica Ćosić je o Miri Marković govorio: „Ona je vrlo tragična ličnost, s takvim povredama duše da je prosto bila predestinirana za nesrećan život, za nesrećne odluke, za isključivost, za mržnju, za osvetu, za grandomaniju… Ona je bila žena s vrlo velikim ambicijama.” A njenu političku karijeru je definisao: „To je bio revanš za majčin poraz, majčinu nesreću, tragediju…”

U svim protivrečnostima Mire Marković i misterijama njenog uticaja na najgore epizode iz naše istorije, ostaće i ta poslednja: njenu majku Veru Miletić pamtiće po onome za šta joj je (verovatno nezasluženo) presuđeno, a Verinu ćerku Mirjanu istorija će pamtiti po onome za šta joj nije suđeno.

OPŠIRINIJI TEKST O MIRJANI MARKOVIĆ ČITAJTE U AKTUELNOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 18. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET