Kako je Njujork tajms pisao o “slučaju Velje Nevolje”: “Hapšenja uzdrmala srpsku fudbalsku scenu koju su kontrolisali kriminalci i Grobari”

0
Fotografija: Profimedia

Nedugo nakon što su prošlog meseca uhapsili čoveka osumnjičenog za vođenje kriminalne grupe povezane sa serijom ubistava, koja su uključivala odsecanje glava i mučenje, srpski policajci izvršili su raciju kojom su, veruju, otkrili tajno skrovište te kriminalne grupe: sobu nalik bunkeru u utrobi stadiona na kojem igra Fudbalski klub Partizan.

Soba koja se nalazi u zapuštenom restoranu ispod tribina zapečaćena je kao mesto zločina nakon što su istražitelji u potrazi za dokazima o vezi između fudbalskih huligana i organizovanog kriminala, tamo pronašli oružje.

Zid je premazan belo-crnom bojom sa imenom kojim navijača Partizana sebe nazivaju: „Grobari“.

Srpski ljubitelji fudbala, bar oni koji su u pretpandemijskim danima punili južnu tribinu Partizanovog stadiona i isto tako anarhičnu severnu stranu stadiona Partizanovog arhirivala, Crvena zvezda, već dugo imaju reputaciju izuzetno nasilnih.

Francuski navijač koji je otputovao u Beograd 2009. godine da bodri svoj Tuluz u utakmici protiv Partizana preminuo je nakon što je pretučen gvozdenim šipkama i lancima za bicikle. U tom slučaju za ubistvo je osuđeno 14 navijača Partizana.

Nasilne tendencije učinile su pripadnike ovih navijačkih grupa moćnom snagom na ulici i u burnom političkom kontekstu čitave zemlje.

Pitanje koje sada proždire Srbiju je šta je to dovelo do hapšenja Veljka Belivuka, za kojeg se sumnja da je vođa kriminalne organizacije. Dugo je radio nekažnjeno, a mediji izveštavaju da je imao bliske veze sa vladom i snagama bezbednosti.

U vladinim saopštenjima, Belivuk je predstavljen kao brutalni mafijaš čije hapšenje signalizira odlučnost da se obuzda organizovani kriminal koji je pomogao podgrevanju stravičnog nasilja u ratovima devedesetih i u čijem vihoru je izvršen atentat na reformama nastrojenog premijera 2003. godine. Organizovani kriminal je sputao Srbiju u namerama da postane normalna, demokratska zemlja.

„Naša poruka je da smo završili sa ovom bandom“, izjavio je 6. marta predsednik Aleksandar Vučić, koji je posvećeni navijač Crvene zvezde. Državna televizija je tog dana emitovala grozne slike odrubljenog leša i iskasapljeno telo mladića sa tetovažom Crvene zvezde na nozi – navodne žrtve bande Veljka Belivuka.

Istražitelji su takođe povezali Belivuka sa decenijskim ratom droge između dva suparnička kriminalna klana koja kontrolišu unosnu rutu trgovine narkoticima preko Jadranskog mora, od Crne Gore do zapadne Evrope.

Vladina verzija zašto su Belivuk i 16 njegovih saradnika uhapšeni, međutim, zgrozila je one koji prate rad srpskih fudbalskih klubova i njihove navijače.

„Naše fudbalske huligane kontroliše država – oni rade ono što im država naredi“, rekao je Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“, glavnog udruženja fudbalera u Srbiji.

Rekao je da su nasilju skloni navijači poput Belivuka toliko zastrašujuća sila da je kontrola nad njima uvek bila prioritet svake vlade koja želi da izbegne nevolje i ostane na vlasti.

Ana Brnabić, srpska premijerka, rekla je u jednom intervjuu da je meta Belivuku bio predsednik Vučić.

„Imam verodostojne informacije da je njegov život bio u opasnosti“, rekla je. „Bilo je krajnje vreme da se deluje nakon svih pretnji koje su akteri ove kriminalne grupe upućivali”.

Ipak, priznala je da su kriminalne bande razvile „jake veze“ sa državnim i bezbednosnim strukturama i da su sada ti odnosi istraženi i iskorenjeni.

Vladimir Vuletić, beogradski profesor prava i bivši potpredsednik Partizana, koji je izašao u javnost sa optužbama o navodnom vladinom dogovoru sa uhapšenim vođom kriminalne organizacije, svakodnevno je kritikovan u tabloidnim novinama koje podržavaju Vučića.

Premijerka Brnabić je, ipak, demantovala da je kampanju protiv Vuletića organizovala vlada.

Tabloidi su takođe posvećeni Kriku, cenjenoj grupi istraživačkih novinara koja godinama izveštava o vezama između vladinih zvaničnika i Belivukove bande.

Stevan Dojčinović, glavni urednik Krika, rekao je da su organizovani kriminal u Srbiji i vladini zvaničnici odavno povezani „brutalnom silom“ koju sa sobom nose fudbalski huligani.

„Političari su se uvek plašili naših huligana. Bez obzira ko je na vlasti, oni uvek sklapaju partnerstvo sa njima “, rekao je.

Takvo partnerstvo imao je i Slobodan Milošević, a huligani su se sa tribina prelili u paravojne formacije koje su vršile zločine na Kosovu i Metohiji i pre toga u Bosni i Hercegovini.

Da je Milošević, kome je Vučić bio ministar informisanja, bio u ozbiljnoj nevolji, postalo je jasno kada su navijači Crvene zvezde počeli da skandiraju “Spasi Srbiju i ubij se Slobodane” na utakmicama svog tima (Inače, oba roditelja su mu izvršila samoubistvo).

Milošević je izgubio vlast 2000. godine nakon što su ultrasi vodili studente i druge demonstrante u jurišu na zgradu parlamenta u Beogradu.

Kada je Jugoslavija počela da se raspada krajem osamdesetih, rani znak predstojećeg rata pojavio se u maju 1990, kada je Crvena zvezda putovala na utakmicu u Zagreb, glavni grad susedne jugoslovenske republike Hrvatske. Utakmica je prekinuta nakon navijačkog obračuna.

Među navijačima Crvene zvezde koji su putovali u Zagreb na utakmicu bio je i gospodin Vučić, koji se kasnije pohvalio da se „često tukao“ na utakmicama.

Poledica je rekao ne zna zašto su se vlasti okrenule protiv Veljka Belivuka, ali nagađa da su Belivuk i njegovi sledbenici otišli ​​predaleko

„Svi su znali da su nasilni, da su tukli ljude i pretili. Ali odsecanje glava? “

Belivukov advokat, Dejan Lazarević, rekao je da njegov klijent još uvek nije formalno optužen i da ne postoje dokazi koji potkrepljuju optužbe za ubistvo, otmicu i druga teška krivična dela koja mu se stavljaju na teret.

Profesor Vuletić tvrdi da su Belivuk i navijač poznat pod nadimkom Sale Mutavi, koji je u međuvremenu ubijen, prvi put preuzeli kontrolu nad južnim delom Partizanovog stadiona ubrzo nakon što je Vučić postao premijer 2014. godine, i da su oni organizovali da svako ko vređa Vučića na tribini bude prebijen.

Sumnje da je Belivuk imao moćne prijatelje u vladi rastu od 2016. godine, kada je uhapšen zbog optužbi za ubistvo, ali je potom pušten nakon što su DNK i drugi dokazi protiv njega ili nestali ili su morali biti odbačeni.

Krik je kasnije objavio fotografije na kojima se vidi kako pripadnik žandarmerije prisustvuje fudbalskim utakmicama sa Belivukom. U to vreme, policajac je bio u vezi sa višim zvaničnikom Ministarstva unutrašnjih poslova.

“Ovo partnerstvo sa vladom”, rekao je gospodin Dojčinović, urednik Krika, “raspalo se prošle godine iz nepoznatih razloga, verovatno zbog unutrašnjeg raskola u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci gospodina Vučića, čiji su neki članovi obuhvaćeni i istragom o Veljku Belivuku”.

Među njima je i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza.

Sav ovaj loš publicitet razbesneo je mirne navijače Partizana poput Vladimira Trikića. Šetajući Dorćolom pokazao mi je murale umetnika, pozorišnih reditelja i pesnika koji su navijali za klub. Partizan je, iako je usko povezan sa bivšom jugoslovenskom vojskom, “uvek bio tim za intelektualce“.

Za obične navijače Partizana, Belivuk nikada nije bio pravi navijač, već varalica koju je predsednik Vučić poslao da kontroliše i diskredituje ogorčene rivale Partizana.

Na utakmici Partizana u Beogradu prošle nedelje, održanoj pred uglavnom praznim tribinama zbog pandemije, Zoran Krivokapić bio je jedan od nekolicine navijača koji su uspeli da uđu na stadion.

Rekao mi je da je prisustvovao svakoj domaćoj utakmici svog kluba u poslednjih 47 godina, a uspon i pad Veljka Belivuka opisao je kao , ličnu osvetu predsednika Srbije protiv Partizana.

„Želi da uništi Partizan i pusti Crvenu zvezdu“.