„Verujem u Boga i srpstvo, verujem u mir i budućnost za našu decu“, otprilike je glasila rečenica, parafraza Jovana Dučića, koju je trebalo u kameru da izgovori poslanički kandidat i lider jedne novoformirane stranke. Ali, kada bi gospodin u skupom odelu – uniformu je odložio nakratko – prošao „boga“ i „srpstvo“ i stigao do „mira“ , nekako bi uvek zašlajfovao, pa je snimanje moralo da se prekine i krene iz početka.
„Nešto mi ne ide sa tim mirom“, duhovit je bio gospodin u skupom odelu, a šala je bila iz kategorije onih „smešno je zato što je apsolutno tačno“.
Bili su to oni nikoljdanski izbori 1993. godine kada je Depos govorio da ima šanse, ima, ima; radikali da oni dolaze; socijalisti već neke mantre o boljem životu, a Stranka srpskog jedinstva je pravila narodna veselja sa najpopularnijim pevačima – od Cece Veličković do Džeja i Olivera Mandića – i širom Srbije imala najposećenija okupljanja.
Željko Ražnatović Arkan, vođa paravojnih jedinica, već je volšebno bio član parlamenta, kao kandidat grupe građana sa Kosmeta, a za te izbore 1993. godine je odložio oružje i osnovao parapolitičku stranku, koja je, kažu, imala i program. A celoj toj parapolitičkoj predstavi bio je potreban i reditelj…
***
Ceo tekst u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 21. januara.
SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA NA SVIM KIOSCIMA: Hrabro i potresno svedočenje Milene i drugih devojaka o sistematskom zločinu kakav Beograd ne pamti. Cela priča o zlostavljanju, manipulaciji i prevari „vrsnog pedagoga“ Miroslava Aleksića…
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU I KNJIGU O JOVANKI BROZ
Tagovi
