Nakon što je Izrael najavio da je blizu odluke o pokretanju otvorenog rata protiv libanskog Hezbolaha, lider te militantne organizacije Sajed Hasan Nasralah rekao je da je spreman i da će to biti „najveća bitka od 1948. godine koja će promeniti lice regiona“. Ali osim što bi u taj sukob bio uvučen gotovo čitav region, pretnju je dobio i Kipar, najistočnija članica Evropske unije.
Narsalah je u televizijskom obraćanju rekao da će Hezbolah, ukoliko do toga dođe, sa Izraelom voditi rat „bez pravila i bez granica“, a tom prilikom je zapretio i Kipru rekavši da će ta ostrvska zemlja biti jedna od meta jer je „otvaranjem svojih aerodroma i baza neprijatelju koji gađa Liban, postala saučesnik rata“.
Zvaničnici Kipra su bili šokirani izjavom i odmah saopštili da će oni biti stub mira u nestabilnom regionu.
„Kipar nije i neće biti umešan u bilo kakav rat ili sukob. Stoga, izjave lidera Hezbolaha nemaju veze sa stvarnošću“, rekao je portparol kiparske vlade Konstantinos Letimbiotis i dodao da Kipar ima odlične odnose sa Libanom i da neće dozvoliti nijednoj državi da koristi teritoriju Kipra za vojne operacije protiv druge države.
Zabrinutost se proširila i na Zapadne diplomate stacionirane na međunarodno priznatom jugu podeljenog ostrva koji su takođe izrazili zaprepašćenje time da popularna turistička destinacija može biti uvučena u rat na Bliskom istoku.
„Hezbolah ima istoriju delovanja u skladu sa svojim pretnjama“, rekao je jedan izaslanik EU. „Hezbolah zna da Kipar nema vojnu sposobnost da odgovori i u tom pogledu je laka meta.“
Nekoliko sati nakon što je Nasralah zapretio, kiparski predsednik Nikos Hristodulides obratio se građanima naglašavajući politiku neutralnosti za koju se Kipar zalaže. Hristodulides je u tom kontekstu istakao ulogu Kipra u uspostavljanju morskog koridora za prenošenje humanitarne pomoći u Gazu.
„Kipar nije deo problema, već je deo rešenja“, rekao je on. „A našu ulogu, koja se manifestuje, na primer, kroz humanitarni koridor, priznaje ne samo arapski svet već i cela međunarodna zajednica.“
Od početka rata Izraela i Hamasa, na desetine brodova humanitarne pomoći za stanovnike Gaze poslato je iz luke Laranka na jugu Kipra. Međutim, rukovodstvo Hezbolaha smatra da je Kipar u poslednje vreme razvio dobre odnose sa Sjedinjenim Državama i veruje da se na Kipru nalaze baze koje koristi Izrael koristi u sukobu sa Hamasom i Hezbolahom.
Iako je Nikozija uvek bliže sarađivala sa arapskim zemljama, poslednjih godina počela je da gradi dobre odnose i sa Izraelom pre svega zbog snabdevanja gasom.
Pre dve godine, Izraelske odbrambene snage su sa Kiprom čak organizovale i vojne vežbe, koje su Izraelu služile kao simulacija rata sa Libanom. Vežbe su se fokusirale na moguću taktiku invazije, a ostrvo je odabrano zbog sličnosti njegovog terena sa onim u Libanu. Slični manevri su na ostrvu organizovani i prošle godine.
Međutim, iako je Kipar dozvolio Izraelu da koristi vazdušni prostor za izvođenje tih vežbi, ne postoje zvanične potvrde da Izrael koristi ostrvo za svoje vojne baze.
Tagovi
