Kako izvući 20 miliona tona žitarica iz Ukrajine? Diplomatski i logistički izazovi dok sat otkucava

0
EPA-EFE/KHALED ELFIQI

U visokim, višespratnim skladištima na obali crnomorske ukrajinske luke Odese, otkucava sat. Samo jedna ogromna metalna konstrukcija sadrži četvrt miliona tona žitarica, što je nešto više od jedan odsto od procenjenih 20 miliona tona žitarica koje su “zarobljene” u Ukrajini od početka ruske invazije krajem februara.

Još stotine sličnih skladišta razasuto je širom pete po veličini zemlje izvoznice pšenice na svetu – na ukrajinskim putevima, železničkim terminalima i u lukama. Još prepune od prošlogodišnje žetve, ove kule su prepune, piše Gardijan.

Za nešto više od mesec dana počinje prolećna žetva, kada farmeri počinju da sakupljaju ozimu pšenicu, koja će morati da nađe put do ukrajinskih silosa za žito. U međuvremenu, inflacija raste, zemlje poput Indije blokiraju izvoz pšenice, a raste i rizik od gladi.

Ujedno se jača pritisak na međunarodni sporazum o misiji spasavanja ukrajinskog žita, koje je očajnički potrebno za prehranu sveta, a koje Kijev hitno želi da proda da bi se dočepao vitalne strane valute. Takođe, Ukrajina proizvodi čak 50 odsto emena suncokreta na svetskom tržištu, oko deset odsto pšenice i oko 20 odsto petine ječma i uljane repice.

Pored ogromnog diplomatskog napora, spasavanje ukrajinskog žita takođe predstavlja uznemirujući logistički izazov. S obzirom da su u pitnaju velike količine, većina ukrajinskog žita je uvek bila transportovana morem, a ne drumom ili železnicom.

Turska – koja ima nadležnost nad pomorskim saobraćajem koji ulazi i izlazi iz Crnog mora – vodi razgovore sa Rusijom o predlozima da se dozvoli transport brodova sa žitaricama iz Ukrajine kroz pomorski koridor do Bosfora.

Međutim, potrebno je rešiti nekoliko problema kako bi se obezbedio bezbedan transport ukrajinskih useva, mimo međunarodnih sporazuma, od kapaciteta broda i posade do dostupnosti osiguranja.

Kada je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, blokirala je crnomorske luke u zemlji, uključujući Odesu, sprečavajući bilo koji brod da napusti ili uđe u luke. Pored toga, vode uz ukrajisnku obalu su ispunjene plutajućim minama. Pre bilo kakvog transporta potrebno je deminirati područje.

Zatim postoji izazov pronalaženja posade za transport žita.

Takođe. poljoprivredna roba se premešta između kontinenata u brodovima za rasuti teret, koji mogu da prime i do 50.000 tona.

Ako bi se prevezlo oko 20 miliona tona žitarica, bilo bi potrebno čak 400 odgovarajućih brodova.

Međutim, analitičari za brodarstvo kažu da dostupnost brodova ne bi trebalo da bude ograničavajući faktor, iako bi bilo potrebno neko vreme da se ovi brodovi za rasuti teret preusmere i otplove u Crno more sa svojih trenutnih lokacija.

„Pre rata, više od 90 odsto ukrajinskog poljoprivredno-prehrambenog izvoza obavljano je morem“, rekla je Marija Diduh, direktorka Ukrajinskog nacionalnog agrarnog foruma, koji predstavlja najveće organizacije za proizvodnju hrane u zemlji.

Podaci o izvozu naglašavaju razmere izazova. Naime, pre rata, iz ukrajinskih luka se svakog meseca izvozilo između pet i šest miliona tona žitarica, prema podacima Međunarodnog saveta za žitarice, međuvladinoj organizaciji koja nastoji da promoviše saradnju u globalnoj trgovini žitaricama.

Prema Diduhovoj, u prva tri meseca rata u Ukrajini, iz zemlje je transportovana samo petina ovog uobičajenog mesečnog nivoa izvoza, i to alternativnim sredstvima, što predstavlja oko 1,2 miliona tona žitarica, suncokretovog ulja i svih drugih poljoprivrednih proizvoda koje je Ukrajina izvozila.

„Razvijali smo alternativne rute za izvoz, uključujući železnicu, kamione i neke dunavske luke u Rumuniji“, rekla je ona.

“Železnicom ili kamionima je skuplje, duže je i kapaciteti su mali. Za nas je to nerealno“, rekla je Diduhova.

Železnički i drumski saobraćaj su takođe prepuni logističkih izazova. Ukrajinska železnička mreža ima, kao i Rusija, nešto širi kolosek, odnosno rastojanje između dve šine železničke pruge, nego njeni evropski susedi kao što su Poljska ili Rumunija. To znači da žitarice koje se prevozi železnicom mora da se istovari i stavi u drugi voz kada stigne do evropskih granica Ukrajine.

Izvor iz brodarske kompanije koji radi u Ukrajini rekao je da je potrebno mnogo toga da se uradi kako bi se osigurala bezbednost svakog transporta, uključujući obezbeđivanje adekvatnog osiguranja za plovilo i posade. Prema istom izvoru, čak ni uveravanja ruske vlade da će brodovi biti bezbedni ukoliko koriste dogovoreni pomorski koridor možda neće ubediti sve vlasnike brodova da učestvuju u misiji.

Mešutim, uticajni Zajednički ratni komitet sa sedištem u Londonu označio je ruske i ukrajinske vode u Crnom i Azovskom moru kao „područja na listi“ u februaru, što znači da su vlasnici brodova obavezni da obaveste osiguravajuće kompanije ako putuju tamo. To takođe znači da se naplaćuju dodatne premije. Ipak, čak i ako bi moglo da se ugovori odgovarajuće „ratno osiguranje“, neki predstavnici brodarske industrije nisu uvereni da koridor za žitarice može brzo da se uredi.

„Mislim da je to malo verovatna perspektiva za sada. Morate biti sigurni da vaš brod neće biti gađan“, rekao je Gaj Platen, generalni sekretar Međunarodne komore za brodarstvo.

„Toliko stvari bi moralo da se postavi pre nego što bilo koji brodovlasnik uzme posao”, dodao je Platen.

On je dodao da je oko 100 brodova sa 2.000 članova posade iz 20 različitih zemalja bilo „na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“ kada je Rusija izvršila invaziju, i da su od tada zaglavljeni u ukrajinskim lukama. Bilo je potrebno dosta vremena, ali sada je više od tri četvrtine ovih pomoraca evakuisano na sigurno, iako je oko 450 ostalo na brodovima.

Dok traju međunarodni razgovori, sat otkucava. Analitičari ukrajinske poljoprivredne industrije i prehrambene industrije procenjuju da svet ima deset nedelja da pronađe rešenje, pre nego što će prolećna žetva morati da se izbaci iz silosa za nove količine.

Neuspeh u uređenju koridora za žitarice takođe bi mogao da ima trajne posledice po zemlje poput Egipta, koje su zavisne od ukrajinskog uvoza.

„Ako ukrajinski farmeri vide da je kapacitet izvoza iz Ukrajine veoma ograničen, ograničiće proizvodnju za žetvu ’23, a to bi značilo da ne gledamo samo na godinu, već i na dve godine poremećaja tržišta, a to je najgori scenario”, navode iz Međunarodnog saveza za žitarice.