Pred kraj 2020. godine jedan novinar je pitao predstavnicu kanadske vlade – koja je obezbedila najviše vakcina protiv koronavirusa po glavi stanovnika u celom svetu – da li će se, i u kom trenutku, Kanada odreći viška doza u korist siromašni(ji)h država, a ona nije želela da se obaveže kada bi cepiva mogla da se distribuiraju dalje.
Bila je to jasna poruka u kojoj se mogu uočiti dva upozorenja. Prvo, bogate države su spremne da dostave vakcine siromašnijim, ali pod uslovima koje postavljaju bogati. Drugo, cepivo neće ići onima kojima je najpotrebnije, već onome ko ponudi najvišu cenu.
Poučeni negativnim iskustvom iz 2009. godine, kada su bogate zemlje tokom pandemije „svinjskog gripa“ (H1N1) prigrlile sve dostupne količine vakcina za sebe, ovaj put je raspodela trebalo da bude poštenija. Formiran je mehanizam Kovaks – konzorcijum privatnih i državnih donatora za distribuciju cepiva protiv korone – sa ciljem da se do kraja 2021. godine isporuči dve milijarde doza vakcina.
Međutim, piše magazin „Špigel“ u novom broju, devet meseci kasnije, malo je znakova solidarnosti. Prema podacima „Duke Global Health Institute“, 16 odsto svetske populacije je obezbedilo 60 procenata dostupnih vakcina. Zapad je zaključivao ugovore direktno sa proizvođačima, a kampanje vakcinacije praćene su kritikama i početnim neuspesima i retko ko razmišlja o pravednijoj raspodeli. U zemljama poput Ukrajine ili Kolumbije, vakcinacija bi mogla da potraje sve do 2023. godine.
Šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus je nedavno rekao kako nije u redu da se zdrave punoletne osobe u bogatim zemljama vakcinišu pre zdravstvenih radnika u siromašnim.
„Do sada je u 49 zemalja upotrebljeno 39 miliona doza vakcina. U jednoj od najsiromašnijih država je iskorišćeno 25 doza. Ne dvadeset pet miliona, ne dvadeset pet hiljada, samo dvadeset pet doza“, rekao je tada Gebrejesus.
Ipak, veliki broj nevakcinisanih u siromašnim svetskim regionima može predstavljati pretnju za bogate zemlje. Postoji opravdan strah od daljih mutacija koronavirusa koje potencijalno mogu da budu otporne na postojeće vakcine. Takođe, u jednoj od novih studija ekonomisti upozoravaju da bi nepravedna distribucija cepiva mogla da znači gubitak od 1,8 do 3,8 biliona dolara na globalnom nivou – pod uslovom da zemlje u razvoju mogu da vakcinišu polovinu svog stanovništva.
U slučaju da bogate zemlje vakcinišu građane do jeseni, a siromašnije države budu uglavnom isključene iz procesa raspodela vakcina, projektovana šteta je devet biliona dolara. Mnoge razvijene zemlje su pribegle rešenju koje vlastima daje mogućnost veće kontrole nad distribucijom vakcina. Ova pohlepa bi mogla da ih košta jer drugi žele da popune prazninu koju Zapad trenutno ostavlja.
Kina i Rusija su jedine koje trenutno vrše isporuke u zemlje u razvoju. Indija je distribuirala tri miliona doza vakcina južnoazijskim susedima.
Međutim, niko od njih, pa ni Rusija, Kina ili Indija ne deluje samo iz altruističkih interesa. „Diplomatija vakcina“ je jedinstvena prilika za povećanje političkog uticaja i političke težine u svetu.
Tagovi
