“Kako Beograd uništava drugu najveću evropsku reku”: Yahoo News piše o ispuštanju kanalizacionog otpada u Dunav

1
Foto: Profimedia

Nedaleko istorijskog središta Beograda, otvaraju se vrata ograde kako bi kamioni mogli da dođu do obale Dunava gde ispuštaju kanalizacioni otpad u jednu od omiljenih evropskih reka, piše Yahoo News, a prenosi Jutarnji list.

Nije to tajna operacija, ali niko ne voli baš previše o tome da govori u glavnom gradu Srbije – jedinom u kojem se nefiltrirane otpadne vode ispuštaju direktno u drugu po veličini evropsku reku.

Težak smrad izdiže se nad smeđom tečnošću koja ističe u korito reke, što je posve drugačija slika od one koja je inspirisala Johana Štrausa da napiše svoj slavni valcer “Na lepom plavom” Dunavu.

Ribari koji žive od ulova iz reke Dunava i Save, koje se spajaju u blizini stare beogradske tvrđave, smatraju ovu svakodnevnu praksu katastrofom.

‘Plače mi se, a nikoga nije briga’, kaže ribolovac Dragoljub Ristić (59).

Oko trećine Beograda, grada od 1,6 miliona stanovnika, nije spojeno na kanalizacijski sistem nego se oslanjaju na septičke jame koje se kamionima prazne direktno u reku.

Ostali ispuštaju nefiltrirane otpadne vode u reku kroz stotinak odvodnih kanala.

Otprilike 190 miliona kubnih metara otpadnih voda – što je ekvivalentno 60.000 olimpijskih bazena – izliva se u reku svake godine, procenjuje ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović.

“Nijedan veliki evropski grad ne čini takav zločin prema svojoj reci”, kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji poziva da se uspostavi pravilan sistem za rešavanje otpadnih voda.

Dunav izvire u Nemačkoj i tokom dugim 2.850 kilometara vijuga kroz devet zemalja sve do ušća u Crnom moru.

Grupa austrijskih naučnika je 2019. uočila “kritičnu” prisutnost bakterije Ešerihija koli u srpskom delu reke za što stručnjaci kažu da je znak visokog nivoa organskog zagađenja.

Ako bi takva voda ušla u probavni trakt čoveka, izazvala bi infekcije, kaže Igor Jezdimirović iz nevladine organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

Zahvaljujući svojoj veličini i snazi, Dunav sam sebe uglavnom uspešno čisti, kaže Božo Dalmacija, profesor hemije i vodeći stručnjak za temu kvalitete vode u Srbiji.

Većinu godine, količina bakterija ne prelazi 500 mikrograma na jedan mililitar, što je nivo koji ne predstavlja opasnost za zdravlje.

Oni koji svoj život provode na reci kažu kako su već uočili promene s nakupljanjem otpada u rečnom koritu.

I dok naučnih studija na tu temu još nema, ribari kažu kako su otpadne vode uticale na raznovrsnost ribe koja se ulovi u njihove mreže.

Riba ozimica sve je ređa, dok su češće ribe koje se kreću i hrane po dnu, poput somova.

“Ubili smo sve naše reke, ubićemo i ovu”, kaže ribar Mladen Jović (59).

“Dunav je vrlo jaka i moćna reka koja uspeva samu sebe da očisti, ali to neće moći da čini zauvek”, dodaje on.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji te se nada da će se priključiti zajednici do 2025. godine.

Pitanje životne sredine u tome je jedna od glavnih prepreka, a potrebno je i do pet milijardi evra investicija kako bi se izgradila neophodna ekološka infrastruktura.

Srbija je već rekla kako neće moći da ispuni zahteve, pa je predložila prelazni period u trajanju od 11 godina nakon što se pridruži EU.

“To se ne može napraviti za pet godina, već smo u zakašnjenju”, kaže Dalmacija.

Krajem jula predsednik Aleksandar Vučić objavio je da će 70 opština širom zemlje dobiti pogone za pročišćavanje voda i sisteme odvodnje.

Od tada o tome nema novih vesti, a Ministarstvo zaštite životne sredine odbilo je da komentariše slučaj i pojasni ko bi taj projekat trebalo da finansira.

“S trenutnim budžetom to jednostano ne možemo da napravimo”, kaže Dalmacija.

“Možda Vučić ima neke nove informacije”, dodao je on.

No to nije bila prva takva objava. Zamenik gradonačelnika Beograda obvezao se pre pet godina da će kanalizacioni sistem grada biti dovršen do 2020. godine što je rok koji je u međuvremenu dva puta probijan: na 2025. i nedavno na 2029.

U januaru su beogradske gradske vlasti potpisale sporazum sa “China Machinery Engineering Corporation” (CMEC) da započnu konstrukciju postrojenja za filtriranje otpadnih voda, ali izgradnja još nije počela jer Srbija prvo mora da osigura novac za taj projekat.

Jezdimirović iz udruženja za zaštitu životne sredine željno iščekuje rezultate: “Kao što su naši stari govorili: dela, a ne reči”.

1 KOMENTAR

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime