Ni oko Titovih vojničkih sposobnosti mišljenja nisu usaglašena. Za njegovog saborca Svetozara Vukmanovića Tempa, “Tito je jedan od vojskovođa u Drugom svjetskom ratu koji premašuje sve, izuzev možda maršala Žukova – naravno, imajući u vidu uslove u kojima je ratovao”. U glorifikaciji Titovih vojničkih kvaliteta njegov general Peko Dapčević je za oktavu glasniji: “Tito je veći i od Žukova, on je najveći vojskovođa Drugog svetskog rata.”
Tito je, nadovezuje se Tempo, bio “izvanredan državnik, političar i diplomata. Istina, u privredu se nije razumeo, a pred kraj života pravio je sudbonosne greške, kad je potpao pod uticaj Bakarića i Kardelja. I nije tačno da je bio diktator”, tvrdi Tempo. Milovan Đilas takođe demistifikuje Tita kao nepogrešivog ratnog komandanta i “mitskog” junaka. On ističe da Tito talenat vojskovođe nije imao najpre zbog nervoznog temperamenta i zbog prevelike brige za ličnu bezbednost, ali je zato jasno uočio karakter rata i u njemu briljirao kao u svojevrsnoj politici. Đilasa i Rankovića, koji takođe nije imao visoko mišljenje o Tutu kao vojskovođi, donekle demantuje izjava visokog čoveka nemačkog Rajha Hajnriha Himlera, koji je u govoru održanom pred grupom viših nemačkih oficira u Jegerheu, 21. septembra 1944. godine, Titu dao neočekivan i prilično laskav kompliment: “… Želeo bih vam navesti još jedan primer upornosti: Upornost maršala Tita. Moram reći da je on stari komunist, taj her Josip Broz, da je čovek čvrst. Nažalost, on je naš protivnik. Taj je zaista zaslužio titulu maršala… Ja bih voleo da imamo jedno tuce Tita u Nemačkoj, ljudi koji bi bili vođe i koji bi imali takvu odlučnost i tako čvrste nerve da se nikad ne predaju, iako su potpuno opkoljeni…”
Stenografski zapisnik ovog govora, preveden na engleski jezik, britanska vlada – preko svog ambasadora ser R. Stivensona – predala je posle rata jugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Mada je bio doktrinarni komunista, dakle apriori i ateista, Titov ateizam nije bio militantan: “Mi se ni u toku rata, ni kasnije, nikada nismo postavljali tako da vjeru treba likvidirati. Mi smo realisti. Znali smo da ima mnogo ljudi koji vjeruju, ali smo uvijek polazili od toga da i oni treba da se bore zajedno sa nama za slobodu i napredak naše zemlje… Ja lično sam ateista. Ali, ko hoće da ide u crkvu i da se moli – nek se moli, ja se tome ne protivim.”
*Iz knjige Zorana Panovića “Josip Broz Tito: Bilo jednom u Jugoslaviji” koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 21. maja.
Reč je o prvoj knjizi iz poklon edicije “Velike biografije – Političari i revolucionari: Najvažnije ličnosti naše istorije”.
Nedeljnik će u narednih pet sedmica čitaocima pokloniti ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” očekuju vas priče o Titu, Milanu Stojadinoviću, Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću i Dragoljubu Draži Mihailoviću.
Tagovi
