Kada zaista možemo da očekujemo da će koronavirus nestati: “Ako vam neko kaže datum, on gleda u kristalnu kuglu”

0
Beta - AP Photo/Ahn Young-joon

Od trenutka kada su u svakoj zemlji prijavljeni prvi slučajevi zaraze koronavirusom, nije bilo potrebno mnogo vremena pre nego što se on proširio na zajednicu. Uvedene su mere društvenog distanciranja, što podrazumeva da se radi od kuće i ne izlazi bez preke potrebe. Onima starijih od 65 godina već neko vreme je u potpunosti zabranjeno da izlaze iz kuće. Neke zemlje procenjuju da će biti potrebno 12 nedelja da sve prođe, neke i 29 dana. Ali, šta je prava istina, može li epidemija da nestane u tri meseca i kako je se rešiti zauvek.

Glavni naučni savetnik Velike Britanije, ser Patrik Valans, kaže da je “postavljanje apsolutnih vremenskih rokova u ovoj situaciji nemoguće” a da drugi pristupi epidemiji, kao što je omogućavanje stanovništvu da razviju “imunitet stada”, zahtevaju mnogo duže vreme, više oko godinu dana.

Koliko je onda realno da će epidemija trajati i koje su izlazne strategije povratka normalnom životu?

“Nemoguće je odrediti datum”, kaže dr Simon Klark, profesor ćelijske mikrobiologije na Univerzitetu Riding u intervjuu za Indipendent. “Ako vam neko kaže datum, on gleda u kristalnu kuglu. Realnost je da će virus ostati sa nama zauvek jer se već proširio.”

Dr Klark kaže da je posebno izazovno jer ljudi mogu da se zaraze bez ispoljavanja simptoma, a zatim da će ta osoba onda širiti Covid-19. “Nema razloga da kažemo da virus neće nastaviti da se širi u budućnosti.”

Dr Džena Makjoči, imunolog na Univerzitetu Saseks, kaže da je teško proceniti datum.

“To je pitanje na koje svi verovatno želimo da znamo odgovor, a sumnjam da neko to sigurno zna jer sve zavisi od mnogo faktora. Rekla bih da sada to ne znamo.”

Robert Dingvol, profesor društvenih nauka na Univerzitetu Notingem, opisuje situaciju kao “nemoguću da se da bilo kakav naučno opravdani rok”.

Majkl Hed, viši naučni saradnik u oblasti globalnog zdravlja na Univerzitetu Sautempton kaže da su procene skoro nemoguće jer je koronavirus novi virus.

“Teškoća u bilo kojem predviđanju ili pravljenju modela jeste ta što je ovo potpuno novi virus, a obim ove pandemije je bez presedana u našim životima.”

“Opseg globalizacije i međunarodne povezanosti je takav da je “kraj igre” teško predvideti sa sigurnošću.” Hed kaže da se nada da će se ograničiti broj obolelih “u nekoliko narednih mesec”, i da će se “svesti na mnogo niži nivo”.

“Međutim, ako dođe zima, postoji velika zabrinutost da će naglo porasti broj slučajeva obolevanja od koronavirusa. To bi moglo da se podudari sa početkom sezone gripa, a to je vreme kada su bolnice i lekari po običaju pod mnogo većim pritiskom”, dodaje on.

Može li izolacija i zatvaranje zemalja i gradova da smanji širenje virusa?

U nekim evropskim zemljama, poput Italije, vlasti su primenjivale mnogo strožije mere protiv širenja zaraze, stavljajući sve u karantin i dozvoljavajući samo malom broju ljudi da napuštaju kuće i to u hitnom slučaju, po hranu i lekove. Dr Makjoči kaže da će suzbijanje virusa ovakvim metodama zavisiti od toga koliko dobro je strategija prihvaćena od ljudi.

“Ali čak i kad se jednom uvede ovakva mera, nemamo pojma na koliko dugo je to. Ako prerano pustimo ljude da se vrate u normalu, to bi moglo da izazove ponovno širenje. Ako smo uveli izolaciju za karatak period, još uvek postoji šansa da to nije dovoljno”, kaže on.

Možemo li da računamo na vakcinu protiv koronavirusa?

Glavni medicinski savetnik u Velikoj Britaniji, profesor Kris Vajti kaže da je “duguročno, vakcina očigledno jedan izlaz iz ovoga i svi se nadamo da će se to dogoditi što je brže moguće”. Prva osoba kojoj je data eksperimantalna vakcina protiv koronavirusa je u Sjedinjenim Američkim Državama i to se dogodilo prošle nedelje, nakon što su istraživači dobili dozvolu da preskoče uobičajenu fazu ispitivanja na životinjama. Ukoliko se vakcine daju dovoljnom broju ljudi u populaciji (više od 60 odsto građana), zemlja će razviti ono što je poznato kao “imunitet stada”, što znači da se virus ne može tako lako širiti u budućnosti. Ovaj imunitet krda može da se postigne i tako što će se virusu dozvoliti prirodno širenje, i ljudi bi tako stekli imunološki odgovor na virus, što je vrlo kontroverzna i opasna metoda (Britanija je pokušala, ali je odbacila).

Profesor Dingvol kaže: Koronavirus će biti endemičan u ljudskoj populaciji (poput sezonskog gripa) sve dok se ne pronađe bezbedna i efikasna vakcina, koja može masovno da se koristi.”

“To smo uradili s velikim boginjama i blizu smo da to uradimo s polio. Dobar napredak bio bi postignut protiv malih boginja da nije bilo antivakserske kampanje”, dodaje on.

Ali dr Klark upozorava da to nije tako jednostavno kao što zvuči. “Uz vakcinu morate da stvorite i imunski odgovor koji će vas dovoljno štititi – bilo koji stari imunski odgovor neće. On mra da bude u stanju da vas zaštiti od naknadnih infekcija kada se to dogodi.”

“Naravno, vakcina takođe mora da bude bezbedna i mora da bude dovoljno dugotrajnog efekta. Besmisleno je davati imunitet ljudima koji će trajati samo nekoliko meseci.”

On kaže da postoji dodatni problem proizvodnje vakcine u dovoljnim količinama i dovoljno brzo. “Podsećam ljude da 40 godina pokušavamo da pronađemo vakcinu protiv HIV-a”, kaže on.

Profesor Makjoči i Hed procenjuju da bi vakcina mogla da bude napravljena za 12 do 18 meseci.

“Pokušaj bi mogao da propadne u bilo kom trenutku ispitivanja”, kaže dr Klark.

Postoje li neka druga rešenja?

Profesor Makjoči kaže da će veći deo vremena narednih nedelja biti “gledanje i čekanje”, gledanje načina na koji se druge zemlja širom sveta bave zaustavljanjem pandemije – kako bi se videlo kako se oni bore i kako njihove mere deluju.

Hed kaže da je potrebno više testiranja, dobra dijagnostika, posebno široka mogućnost testiranja onih koji su već zaraženi.