Marko Milivojević, nekadašnji bubnjar EKV, otkrio je u intervjuu za B92 da je trenutak loma tog benda i, kako je rekao, ludilo u zemlji osetio po svom dolasku u tu ekipu.
„Došao sam u veoma nezgodnom trenutku. Imam utisak kao da pričam o nekom drugom životu. Svejedno, morali smo da nađemo saradnike koji će nas pratiti kroz ozbiljne probleme, bilo nas je i troje u nekom trenutku. I to je možda neverovatno da se tražio basista za takav bend. Komplikovanije i značajnije je bilo što sam ušao u bend posle Vda, posle Žike. Vd je bio virtuoz u odnosu na čitavu tadašnju generaciju, koji je učinio da EKV bude veliki koncertni bend. Sa Žikom su dostigli jedan koncept brutalno umetničkog benda. On je taj koji je uspeo da sklopi sve to kroz nelinearan fazon. Oni su nerealno zvučali. To nije lako ostvariti. Kad sam došao u bend, bio je trenutak njihovog loma, od kojeg se praktično nisu ni oporavili, a i tad je krenulo ludilo u zemlji. Nije nam bilo lako, eto tako je izgledalo“, ispričao je Milivojević za B92.
Na opasku da je EKV svojevremeno važio za pretenciozan bend, Milivojević je rekao da je to, ipak, nije bilo tako.
„To su bili ljudi retko prijatni za društvo, retko zanimljivi. Ne možeš ti da budeš specijalno ‘Ne’ u novom talasu, u Beogradu, i budeš arogantan. To su najbolji izdanci te generacije, skupili su se u jedan projekat koji su nazvali Ekatarina Velika. Magi je bila arhitekta, Bojan slikar, Milan pesnik. Oni nisu bili muzičari, ali je muzička grupa EKV bila sublimacija nekog umetničkog izraza u svetu. Ne možeš da budeš toliko osetljiv na neke stvari, da živiš u centru dešavanja, da upoznaješ ljude, a da nisi komunikativan. Baš naprotiv! Da su Milan i Magi živi sad, svi bi ih upoznali. Mnogo veća misterija u to vreme bila je o ‘Idolima’, sa kojima sam svirao. Mnogo ih mistifikujemo. Nema prijatnijih ljudi od tih ljudi. Iz ličnog iskustva kažem“, rekao je Marko Milivojević.
Tagovi
