Posledice, efikasnost, rizici…

Nedeljnik u svom specijalu, objavljenom u aktuelnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od 24. decembra, odgovara na najvažnija pitanja.

Da li davanje boli? Koji su propratni efekti?

Injekcija u ruku boli kao i svaka druga vakcina, ali kratkoročni propratni efekti izgleda da su nešto veći nego kada se prima cepivo protiv gripa. Na desetine hiljada ljudi širom sveta već je primilo vakcinu, i niko nije imao neke ozbiljnije zdravstvene probleme. Efekti mogu da nalikuju simptomima kovida-19, traju oko jedan dan, i obično su izraženiji posle druge doze. Prvi izveštaji kažu da su neki ljudi tražili slobodan dan s posla nakon primanja druge doze. U Pfizerovoj studiji, oko polovine ispitanika osećalo je umor. Neki drugi efekti, zabeleženi kod između četvrtine i trećine pacijenata, uključuju glavobolje, groznicu i bol u mišićima.

Ova iskustva nisu previše prijatna, ali su dobar znak da imunski sistem organizma pokreće snažan odgovor na vakcinu, koji će obezbediti dugotrajni imunitet.

Imam alergije. Treba li da budem zabrinut?

Ljudi sa teškim alergijama koji su iskusili anafilaksiju u prošlosti, treba da razgovaraju sa lekarima o merama predostrožnosti. Iako su ozbiljnije reakcije na vakcinu veoma retke, dvoje zdravstvenih radnika upalo je u anafilaktični šok prvog dana po primanju vakcina u Britaniji. Obe osobe su se oporavile. (Anafilaksija može da bude čak i fatalna). Zasad, Britanci kažu da vakcina ne treba da se daje nikome ko je u prošlosti imao anafilaktičnu reakciju, ali Amerikanci tvrde da su takva upozorenja preterana, i da se reakcije mogu preduprediti lekovima.

A šta ako se pojave značajnije i teške posledice nakon što mnogo više ljudi primi vakcinu?

Moguće je da će doći do “neželjenih događaja”. Mnoge postojeće vakcine, uključujući i onu protiv gripa, takođe mogu da dovedu do retkih komplikacija, uključujući Gilen-Bareov sindrom, epi-napade i iznenadne smrti. Iako ovo zvuči zastrašujuće, rizik je minoran kada se uzme u obzir da se svake godine bezbedno vakcinišu milioni ljudi. Neke od ovih komplikacija zapravo ne izaziva vakcina, već virus. U svakom slučaju, stručnjaci kažu da je rizik od ozbiljnih komplikacija od kovida-19 mnogo veći od rizika od komplikacija od vakcine.

Već sam preležao koronu. Treba li mi vakcina?

Bezbedno je, a može da bude korisno, navode eksperti. Iako ljudi koji su preležali virus poseduju imunitet, prerano je reći koliko on traje. Zasad svakako ima smisla da se i oni vakcinišu.

Štiti li vakcina starije ljude?

Svi dokazi trenutno upućuju da štiti. Klinička ispitivanja za vodeće kandidate za vakcine ukazuju da one jednako dobro rade i kod starijih ljudi. Naravno, osobe starije od 65 godina, usled promena u njihovom imunskom sistemu, nikada ne reaguju na vakcinaciju isto kao i mlađi. Pretpostavlja se da će se s vremenom izdvojiti neka vakcina koja je bolja za starije osobe.

A možda da ipak rizikujem i dobijem imunitet tako što ću se zaraziti?

Kovid-19 je mnogo opasnija opcija, čak i ako ste mladi i niste rizični. Iako su stariji, gojazniji i ljudi sa zdravstvenim problemima u većem riziku od komplikacija, i mlađi ljudi mogu teško da se razbole. U jednoj studiji koja je pratila više od 3.000 ljudi hospitalizovanih zbog kovida-19, uzrasta od 18 do 34 godine, petina je završila na intenzivnoj nezi, a tri odsto je preminulo.

Na to treba dodati da trećina svih koji su preležali kovid oseća posledice, poput umora, lupanja srca i drugih simptoma.

Šta je sa trudnicama ili ženama koje doje?

One treba da se konsultuju sa svojim lekarima, pa da zajedno odluče da li će se vakcinisati. Pfizerova vakcina nije testirana kod trudnica ili dojilja. Ali, dok ne dođe vreme za široku vakcinaciju stanovništva, trebalo bi da znamo više o potencijalnim problemima. Trudnicama se uglavnom ne preporučuje da primaju “žive” vakcine, koje sadrže oslabljene patogene, ali Pfizerova vakcina, primera radi, ne sadrži virus.

Kada će se pojaviti vakcine za decu?

Zasad one nisu najavljene. Nove vakcine se uglavnom testiraju na odraslim osobama, pre nego što počnu klinička ispitivanja na deci, i svi koji su radili na razvoju novih vakcina poštovali su taj protokol. U septembru, Pfizer i BioNTech su počeli sa testiranjem vakcina na deci starijoj od 12 godina. Moderna je to učinila u decembru. Čekaju se rezultati tih ispitivanja.

Šta ako zaboravim da primim drugu dozu na vreme?

I Modernina i vakcina Pfizer-BioNTech daju se u dve doze. Pfizerova druga doza daje se tri nedelje posle prve, a kod Moderne četiri sedmice kasnije. Druga doza je upravo ta koja obezbeđuje snažan i dugotrajan imunitet.

Ukoliko iz bilo kog razloga ne budete primili drugu injekciju tačno tri sedmice posle prve, ne morate da krenete iz početka. “Druga doza može da se primi bilo kada”, kaže dr Pol Ofit, profesor na Univerzitetu Pensilvanije i član Američke agencije za hranu i lekove, koja odobrava vakcine u Sjedinjenim Državama.

Neke druge vakcine možda će imati samo jednu dozu, poput one koju razvija kompanija Johnson & Johnson.

Na šta će ličiti život posle vakcinacije? Ako sam pelcovan, moram li i dalje da nosim masku?

Da, ali ne zauvek. A evo i zašto. Vakcine protiv koronavirusa ubrizgavaju se duboko u mišiće i stimulišu imunski sistem da proizvodi antitela. To je, čini se, dovoljno da se vakcinisana osoba zaštiti od bolesti. Ali ono što još nije jasno, to je da li će virus nastaviti da se širi u nosu – iz kojeg može da inficira druge – čak i ukoliko antitela u organizmu dobro rade.

Klinička ispitivanja vakcina napravljena su tako da se utvrdi da li su vakcinisani ljudi zaštićeni od bolesti, a ne da li mogu i dalje da šire koronavirus. Istraživači imaju dosta razloga da budu optimisti da će to značiti i zaustavljanje infekcije, ali potrebno je još istraživanja. U međuvremenu svi treba da se ponašaju kao da mogu da budu “tihi prenosioci”.

Kada će biti ukinute sve restrikcije, kada ćemo moći da živimo kao pre svega ovoga?

Stručnjaci procenjuju da između 70 i 75 odsto ljudi treba da primi vakcinu pre nego što se javni život ponovo vrati na staro. Ako stvari budu išle kako treba, u Sjedinjenim Državama bi sve moglo da bude gotovo do kraja proleća ili početka leta. Isto važi i za zemlje poput Velike Britanije, a moguće i za ostatak Evrope.

Najveći problem će biti ukoliko veliki broj ljudi odluči da ne primi vakcinu. “Ako se ispostavi da se svega 50 odsto vakcinisalo, trebaće nam mnogo, mnogo više vremena da se vratimo u normalu”, rekao je dr Entoni Fauči.

Koliko će ove vakcine uopšte “držati”? Hoće li nam trebati nova vakcinacija?

To je još nejasno. Moguće je da će vakcinacija protiv koronavirusa postati nešto što se radi svake godine, baš kao i vakcina protiv gripa. Moguće je pak i da ona traje duže od godinu dana. Ono što se zna jeste da imunitet posle preležanog koronavirusa traje najmanje nekoliko meseci. To daje nadu da ni zaštita posle vakcinacije neće biti kraća.

Šta proizvođačima vakcina znači ono da njihova vakcina, primera radi, ima “efikasnost od 95 odsto”?

Tvorci vakcina ih ispituju u kliničkim ispitivanjima. Logika ovih testova nepromenjena je, i naslanja se na statistiku, već ceo jedan vek. Istraživači vakcinišu neke ljude, a drugima daju placebo. Potom čekaju da se učesnici razbole i gledaju koliko je bilo bolesnih u svakoj grupi. U slučaju Pfizera, recimo, kompanija je regrutovala 43.661 dobrovoljca i sačekala da se kod 170 ljudi pojave simptomi kovida-19 i da oni budu testirani pozitivno. Od tog broja, 162 su dobila placebo, a svega osmoro pravu vakcinu. Ovi rezultati pokazuju da primanje vakcine dramatično smanjuje mogućnost da se dobije kovid-19. Razlika se izražava kao efikasnost: Pfizer-BioNTech vakcina ima stopu efikasnosti od 95 odsto. (Da nema nikakve razlike između grupe koja je primila vakcinu i one koja je dobila placebo, stopa efikasnosti bila bi nula.)