„Vakcine su se pokazale kao efikasne i na populacionom nivou, ne treba nam i treća doza“, smatra doktor Dejan Baskić, specijalista mikrobilogije i profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu., u kojem je sprovedeno istraživanje o verovatnoći razboljevanja od kovida kod vakcinisanih i nevakcinisanih. To istraživanje je pokazalo da će se „razboleti svega dva posto vakcinisanih“.
„Na osnovu naših rezultata, kada biste me pitali da li treba da se primi treća doza, ja bih rekao da nema potrebe. Ako je obolelo dva posto vakcinisnih, 98 posto je zaštićeno. Kada pričamo o vakcinaciji, pričamo o velikim brojevima, ne pričamo o pojedinačnim slučajevima“, objašnjava doktor Baskić, a prenosi portal Nova.rs.
Kako bi se detektovalo kome je potrebna treća doza, to bi podrazumevalo i da svima koji su vakcinisani treba „izmeriti antitela, što, kako je rekao dr Baskić, nije realno.
„To zahteva pare i vreme. To se sigurno neće raditi i to ne treba da se radi. To mi se čini isuviše komplikovano. Ukoliko država nije u mogućnosti da obezbedi svima merenje antitela, onda ostavljamo veći broj građana bez mogućnosti da izmere antitela i pravimo jednu vrstu diskriminacije“, kaže doktor Baskić.
On smatra da bi korisnije bilo insistirati na tome da što „veći broj građana primi dve doze vakcine i tako bude zaštićen“.
„Vakcinacija je populaciona priča, mi tu treba da idemo na velike brojeve“, objašnjava doktor Baskić.
Studija o efikasnosti i efektivnosti vakcinacije koju sprovodi Dom zdravlja u Kragujevcu, trebalo bi da dâ odgovore na tri ključna pitanja koja su od značaja za masovnu imunizaciju kompletne populacije u Srbiji. Istraživači su pažnju usmerili na stepen zaražavanja vakcinisanih osoba, pojavu pneumonije i broj hospitalizovanih građana koji su vakcinisani.
Dobijene podatke, kragujevački istraživači uporedili su sa „kontrolnom grupom“ od 100.000 nevakcinisanih građana koji su izloženi virusu. Napominju da su dosadašnji rezultati „preliminarni i retrospektivno praćeni“, ali da su ohrabrujući i da potvrđuju studije koje su u laboratorijskim uslovima radili proizvođači vakcina.
Prema tom istraživanju, osobe vakcinisane jednom dozom bilo koje vakcine imaju četiri puta manju šansu da se zaraze, a taj broj se udvostručuje sa drugom dozom, što znači da je osam puta manja verovatnoća od inficiranja.
Isti slučaj udvostručene verovatnoće sa obe doze vakcine važi i za pojavu upale pluća, pa tako građani koji su primili jednu vakcinu imaju tri puta manju šansu da obole, dok je kod revakcinisanih verovatnoća šest puta manja.
Sa vakcinacijom se smanjuju i šanse za dobijanje teže kliničke slike i hospitalizaciju, pa tako revakcinisani imaju 20 puta manju verovatnoću da završe u bolnici u odnosu na građane koji se nisu vakcinisali.
U najkraćem, studija je pokazala i da se procenat zaraženih među vakcinisanom populacijom kreće od 1,1 do 2,3 odsto, što u apsolutnim brojevima znači da će se na sto osoba zaraziti jedna do dve, rukovodilac istraživanja dr Baskić.
On je istakao da je dosadašnje istraživanje pokazalo da Fajzerova vakcina daje najbrži odgovor, dok je kineski Sinofarm „nešto sporiji“.
Sinofarm prednjači
Kada se priča o trećoj doz vakcine, najčešće se pominje Sinofarm, pošto je upravo tu vakcinu primio najveći broj građana Srbije. Podaci iz kragujevačkog istraživanja pokazuju da je kineski Sinofarm primilo 72 % građana, ruski Sputnjik dobilo je 16% , Fajzer je primilo 7 %, a Astra Zeneku 4 %.
Kraljevački virusolog Milanko Šekler, podseća da je kineski proizvođač sam predvideo da će biti oko jedan posto onih koji nakon tog cepiva neće imati antitela i reč je uglavnom o starijim muškarcima.
„To je jako mali procenat. Pritom, to što neki ljudi neće imati detektabilna antitela, ne znači i da neće imati nikakav imunitet i da nisu zaštićeni“, objašnjava doktor Šekler.
Ipak, on je svestan da mnogi uporno proveravaju i mere količinu antitela.
„Zbog tih ljudi koji uporno rade analize do besvesti i imaju nula antitela i nerviraju se, zbog njih bi predložio da im držva nekako omogući da dobiju tu treću dozu. To nije neka stravična cifra, a država bi na taj način smirala te ljude – da se ne opterećuju i da ne služe kao negativna reklama za vakcinu“, smatra Šekler.
Tagovi
