Kad su Amfilohije, Irinej i Darko Tanasković išli na večeru kod pape Franje: Evo kako je sprečeno da Vatikan proglasi Stepinca za sveca

Papa Franja je osporio zahtev iz Zagreba da se kardinal Alojzije Stepinac proglasi svecem bez dublje provere njegovog lika i dela.

Zato je osnovana mešovita komisija od predstavnika SPC i Rimokatoličke crkve o ulozi kardinala Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Jednom prilikom 2019. godine. novinaru HRT-a papa Franja je rekao da ne zna čemu bi služilo proglašenje za Stepinca sveca ako istina o njemu nije jasna.

Ocenio je da u procesu kanonizacije postoje nejasne istorijske tačke i istakao da je shvatio da mu je potrebna pomoć tadašnjeg poglavara Srpske pravoslavne crkve, patrijarha Irineja.

„Shvatio sam da treba da zatražim pomoć Irineja. Irinej je pomogao, napravili smo zajedničku istorijsku komisiju o kardinalu Stepincu i sarađivali smo“, dodao je papa Franja.

„Čemu bi služilo proglašenje sveca ako tu istina nije jasna? Nikome to ne bi služilo“, zaključio je tom prilikom poglavar Rimokatoličke crkve.

O radu Komisije i susretu sa papom govorio je jednom prilikom za Nedeljnik i nekadašnji ambasador Srbije pri Svetoj stolici profesor Darko Tanasković. Intervju je objavljen 2019. godine i prenosimo integralno deo ovog razgovora:

VEČERA SA IRINEJOM, AMFILOHIJEM I DARKOM TANASKOVIĆEM

„Horhea Marija Bergolja, tada nadbiskupa Buenos Ajresa, prvi put sam sreo u Vatikanu, na ručku priređenom u njegovu čast neposredno pošto je proglašen kardinalom 2001. Drugi put sam ga video kao papu Franju, kad sam mu, zajedno sa mitropolitom Amfilohijem (Radovićem) i vladikom Irinejem (Bulovićem), uručio odgovor patrijarha Irineja na predlog da se formira Mešovita komisija za razmatranje uloge kardinala Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.

Tada smo se kod njega zadržali skoro čitav sat. Najzad, neformalno smo se sreli sa papom i u vatikanskom Domu Svete Marte, gde on stanuje, a gde smo i mi bili smešteni za vreme završne sednice Komisije. U svim prilikama papa Franja je bio neposredan, srdačan i veoma jasan u onome što je govorio.

Za sada se u njegovom odnosu prema Srbiji i SPC ne može uočiti ništa nepovoljno. Naprotiv! Svi se, inače, slažu da je prvi poglavar Rimokatoličke crkve iz reda jezuita doneo mnogo novog i originalnog, dok se ocene prvih godina njegovog pontifikata kreću u rasponu od oduševljenih pohvala do optužbi da je Antihrist. Još je rano za konačne sudove…“, rekao je profesor Tanasković za Nedeljnik.

DA LI JE PAPA PRIHVATIO ARGUMENTE SRPSKE STRANE?

„Ne bi se tako moglo reći. On je naše razloge, koji se odavno iznose, prvi sa katoličke strane, i to na vrhu Rimokatoličke crkve, bio spreman da prihvati kao argumente o kojima vredi razgovarati. To je uistinu veliki pomak koji je, na osnovu njegovog dogovora sa patrijarhom Irinejem, i omogućio stvaranje mešovite katoličko-pravoslavne Komisije. A što se tiče motiva odlaganja „do Božijeg vremena“ (kako se u poseti Zagrebu izrazio državni sekretar Svete Stolice, kardinal Parolin) kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca, mislim da je papa shvatio da je zagrebački nadbiskup iz mračnih ratnih vremena toliko problematična i protivrečna ličnost, da bi njegovo proglašenje za svetitelja izazvalo posledice koje bi ozbiljno ugrozile i kompromitovale neke od ključnih prioriteta njegovog pontifikata, a pre svega ekumenski dijalog sa pravoslavljem“rekao je profesor Tanasković za Nedeljnik.

Do kakvih zaključaka je došla komisija za utvrđivanje činjenica o kardinalu Alojziju Stepincu?

„Rad u ovoj jedinstvenoj Komisiji bez presedana, u kojoj sam sa pravoslavne strane bio jedini laik, predstavljao je ozbiljan izazov, ali i zanimljivo, obogaćujuće iskustvo. Iako je svakome moralo biti jasno da nema nikakvih izgleda da jedni druge ubedimo u ispravnost svojih dijametralno oprečnih vrednosnih sudova i stavova o ulozi, ličnosti i delu kardinala Stepinca, rasprava u Komisiji je bila sadržajna i odvijala se u veoma korektnoj atmosferi. Zahvaljujući prvenstveno trudu i kompetentnosti naših uglednih istoričara, koji su kao eksperti učestvovali u radu Komisije, uverljivo su opovrgnuti pokušaji selektivnog i tendencioznog tumačenja pojedinih dokumenata koji svedoče o objektivnom saučesništvu tadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa i vojnog vikara NDH u genocidnom projektu ustaškog režima. Na kraju rada uspeli smo čak i da sačinimo zajedničko saopštenje za javnost, ali je ono, naravno, ostalo prazno u pogledu izveštavanja o bilo kakvoj suštinskoj saglasnosti u pogledu merituma rasprave, jer nje jednostavno nije bilo. Sama činjenica da se razgovaralo značajna je, tim pre što je na hrvatskoj katoličkoj strani formiranje Komisije izazvalo uglavnom negativne reakcije, a ipak su bili prinuđeni da razgovaraju. Naravno, mi smo kao članovi Komisije, doživeli napade ovdašnjih dežurnih zilota u mantijama i, još više, u civilnim odelima. Optuživani smo za „ekumenizam“, „papizam“, „izdaju svetosavlja“, „snishodljivost prema Hrvatima“ i šta sve ne, iz stereotipnog arsenala tih galamdžijskih branilaca pravoslavlja i srpstva bez ikakve odgovornosti, a sa još manje znanja. Danas su se nešto utišali…“rekao je profesor Tanasković.

AMBASADOR U VATIKANU

„Mojih šest diplomatskih godina pri Svetoj Stolici proteklo je u znaku dvaju pitanja, hoće li Vatikan priznati Kosovo i hoće li papa posetiti Srbiju. Kosovo nije priznato, a papa nije došao u Srbiju. Jednom će verovatno doći. A kada i kojim putem, ne bih da spekulišem. Ako i kad budu stvoreni uslovi da ga pozovu i država i Crkva, što je neophodno, o putu se može dogovoriti tako da on bude prihvatljiv i Srbiji i SPC i Svetoj Stolici. Bugari, koje je Franja Prvi nedavno posetio, imaju običaj da kažu „ako njama način, ima vazmožnost““rekao je profesor Tanasković za Nedeljnik 2019. godine.