Zamislite istorijsku predstavu u kojoj vam iznad glave, pod samim krovom teatra, u stvarnom i silovitom galopu projure ratni konji, dok vas u sledećoj sekundi scenska iluzija ubedi da tik ispred vas juri čopor gladnih vukova.
U Kini, koja svoju istoriju, tradiciju i kulturu danas dočarava grandiozno i nadasve futuristički, takve scene čine samo fragment pozorišne realnosti.
Spoj tradicionalnog nacionalnog narativa i najsavremenije scenske tehnologije pokrenuo je industriju megaspektakla koja je i motor kineskog kulturnog turizma i noćne ekonomije vredne više milijardi dolara.
Upravo jedna od takvih produkcija je i megaspektakl “Nacionalni heroj: Odbrana planina i reka“ koji se izvodi u gradu Linji, u provinciji Šandong, na koju su Kinezi posebno ponosni, jer je rodno mesto Konfucija.
Na licu mesta, u srcu turističkog dela Linjija – Drevnog grada Langja produkcija je spajajući najnoviju tehnologiju, trupu od 150 članova i više od stotinu dresiranih životinja sa arhitekturom scene od 360 stepeni, stvorila novo iskustvo i redefinisala pojam kulturnog turizma.
Na tom mestu postaje potpuno jasno kako zvučni sistemi, hologrami, specijalno osvetljenje, voda, efekti vatre, dima i eksplozije oživljavaju epsku bitku iz VIII veka – iz vremena dinastije Tang.
Mrak arene se na samom početku raspršuje pod udarom laserske tehnologije koja iscrtava blagodeti carstva, a potom i trodimenzionalne mape bojišta, dok zvučni talasi simuliraju zveckanje oružja čime počinje epski haos istorijske bitke.
Teatar, koji je spoj hipodroma i antičkog amfiteatra projektovan je tako da potpuno izbriše takozvani “četvrti zid“ između publike i dešavanja na sceni.
Ispod krova je široki obimni prsten – kružna, masivna staza po kojoj konji jure u punom galopu. Topot kopita, udarci u oklope i ratni pokliči glumaca i kaskadera oko publike stvaraju “surround” zvučni efekat.
Gledalac je u svakom trenutku u epicentru ratnog logora iz dinastije Tang koji se brani od najezde neprijatelja. I pre nego što publika uspe da se “oporavi” od prvog snažnog vizuelnog efekta, u arenu, iz magle, tik uz publiku, uleće čopor, savršeno simulirajući vukove, unoseći iskonsku realnost u epsku bitku.
Adrenalin raste i tera i gledaoca koji ne razume ni reč kineskog da dešavanja upija bez daha.
Nezamisliv nivo hidroinženjeringa i scenske tehnologije taj megaspektakl visoke klase čine i inženjerskim fenomenom koji omogućuje da tokom predstave, u svega nekoliko sekundi, pred očima publike iz vode izranjaju monumentalne replike istorijskih palata, menjajući scenografiju u realnom vremenu.
Voda se koristi i kao najmoćnije sredstvo za stvaranje iluzija. Platforme se u sekundi spuštaju tik ispod nivoa vode, pretvarajući arenu u nepreglednu močvaru. Kada konjanici u punom jurišu krenu kroz vodu, blato pršti na sve strane, a dramatičnost dostiže nivo holivudskog filma uživo.
Usklađenost laserske projekcije, scenske vatre i vodenih zavesa stvara iluziju da površina vode gori, a ta imerzivnost je upravo ono što kineski teoretičari kulture nazivaju „turizam za šest čula“ ili buđenje emocija uz pomoć tehnologije.
Glumac Han Čangjuan (Han Changyuan), koji igra najstarijeg sina Jana Đenćinga (Yan Zhenqing) – monumentalne, ali i tragične figure kineske istorije iz dinastije Tang, za Nedeljnik kaže da mu je najveći izazov u predstavi, koja se nekada izvodi i pet puta dnevno, da uvuče gledaoce dublje u priču. Dodaje da kada vidi da publika plače zna da je ostvarena veza koju je želeo.
“Istorija ćuti o najstarijem sinu Jana Đenćinga, jer je još u detinjstvu, kao talac poslat u tuđinu, upravo kao i na sceni. Priči smo zato dodali tračak umetničke slobode oko njegove doživotne potrage za ocem koga nikada nije ponovo zagrlio što ga čini istinski tragičnim junakom“, rekao je Han Čangjuan.
Podsetio je da Jan Đenćing (709 – 785) nije bio samo jedan od najvećih majstora kaligrafije svih vremena, već i simbol moralne čvrstine i odanosti caru, zbog čega su njegov život obeležile strašne tragedije tokom An Lušanovog ustanka, što je poslužilo kao osnova za tu dramatičnu priču.
Prema rečima Han Čangjuana, pored pozorišnih glumaca, ansambl tog jedinstvenog spektakla čine vrhunski plesači, konjanici i majstori borilačkih veština, kao i timovi stručnjaka koji rade sa životinjama.
“Svi oni savršeno vladaju scenskom umetnošću i znaju kako da naglase pokret i emociju. Zato je njihova igra, i bez specijalnih efekata dovoljno moćna da duboko dotakne svakog gledaoca“, kazao je mladi glumac koji je sa ansamblom ostavio snažan utisak i na novinare iz Istočne i Centralne Evrope – učesnike programa Kineske asocijacije za javnu diplomatiju (CPDA) – za koje je megaspektakl “pomerio granice poznatog i bio otkrovenje kakvo um do tada nije mogao da obuhvati.”
Spektakl koji “osvetljava” noćno nebo iznad Linjija nije usamljen fenomen već deo kineske rastuće “ekonomije doživljaja” čija se složenost produkcije meri sa blokbasterima.
Koncept velikih scenskih spektakala na otvorenom popularizovao je 2004. Džang Jimou, reditelj filmova “Heroj” i “Kuća letećih bodeža”, kreator ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu 2008. Model je od tada doživeo ekspanziju, pa danas širom Kine postoji više od stotinu velikih produkcija koje se oslanjaju na rad specijalizovanih kompanija za scenski inženjering, robotiku i specijalne efekte.
Kreiranjem posebnih večernjih programa lokalne vlasti produžavaju boravak turista, čime se osnažuje kineska “noćna ekonomija“, koja prema procenama godišnje generiše oko 14 milijardi dolara indirektnog ekonomskog efekta godišnje. Upravo zato ovakvi visokotehnološki spektakli danas više nisu samo način očuvanja kulturnog identiteta već pažljivo osmišljeni ekonomski instrumenti, namenjeni privlačenju turističke potrošnje i stvaranju novih izvora prihoda za lokalne zajednice.
Fotografije: Aleksandra Otašević
