„Teško je reći da sam generalno zadovoljan. Kada sam došao, Partizan je bio na jednom nivou, sada mislim da smo na višem. Koliko je to više, ne znam, ali izgledamo ozbiljnije, stabilnije, pokušavamo da igramo modernu vrstu košarke, atletsku košarku“, rekao je trener košarkaša Partizana Andrea Trinkijeri o utiscima dosadašnjeg boravka u Beogradu.
On je u intervjuu za Blic, govorio i o tome koliko ga opterećuje teret poređenja sa Duškom Vujoševićem.
„Ne opterećuje me. Druga su vremena, ne može se porediti. Kad kažem da me to ne opterećuje, ne znači da to ne cenim, jer je za mene to vrhunac sporta, trenerskog posla i timskog rada“, rekao je on.
Trinkijeri kaže da bi „drage volje probao to da vrati“, ali da nije sve u njegovim rukama.
„Tada je bila veća mogućnost da najbolji srpski igrači budu u Partizanu. Kada imaš veliki broj dobrih domaćih igrača, mnogo je lakše, jer oni žele da kroz Partizan naprave karijeru. Svi imamo snove. Za mene bi bilo dovoljno da se Partizan vrati u Evroligu, ali u istom momentu se pitam šta je sada ta Evroliga? Da li će sam povratak biti nešto dobro za ovaj klub? Vidimo koliko je teško tamo za klubove koji nemaju 15 miliona evra budžet za igrače. Sve se brzo razbije, zaboravi se koliko je bilo teško doći do toga i uopšte se ne uživa jer se gubi utakmica za utakmicom, odmah se ‘seku glave’. Ja živim danas, ne živim sutra, ali pamtim šta se juče desilo kako bih bio bolji sutra“, rekao je.
Trinkijeri je u poređenju svojih iskustava u Partizanu sa ostalim zemljama u kojima radio, rekao da je „za igrače, Beograd kao Las Vegas“.
„Koliko je samo ovaj grad progutao igrača… Uspeh je ovde težak. Kao igrač ovde imaš sve – košarku na najvišem nivou, život na najvišem nivou, provod na najvišem nivou. Moraš znati prioritete. Nije to za svakoga. Ja sam malo stari konj. Provod mi više nije važan. Dovoljna mi je dobra dvorana i 15 igrača koji žele da rade da budu bolji kako bih bio srećan trener“, rekao je.
Između ostalog govrio je o književnosti i filmu.
„Andrićeva Na Drini ćuprija je šokantno delo. Teška knjiga koja se mora pročitati. Mislim da je Kum 2 jedan od najboljih filmova svih vremena. Kao neko iz Italije, znam da u vreme kada je to snimano na Siciliji to kao da nije bio film, već život. Kada bi sada pitali u manjim sicilijanskim selima da li postoji mafija, oni bi se začudili, jer nikada ni za šta drugo nisu čuli, u smislu da je njima mafija toliko pomagala i tražila za uzvrat, da je doživljavaju kao državu. Zato je taj film toliko dobar…“
Tagovi
