Jugoslovenke su bile domaćice koje su se tokom svog životnog veka suočile i sa siromaštvom i oskudicom, ali i sa modernizacijom. Izjednačavanjem sa muškarcima krenule su da rade u fabrikama i firmama, pa se gledalo da im se taj dvostruki rad „olakša“.
Država je osnivala jaslice, obdaništa, restorane društvene ishrane i zajedničke kuhinje, a časopisi su im davali savete kako da odmaraju dok rade. Kako recimo, da pomeraju nameštaj, podižu decu, seckaju, a da troše manje energije.
Međutim, iako žene dobijaju pravo glasa, postaju jednake sa muškarcima u radu i platama i počinju da rade zbog nedostatka radne snage koju su borbe odnele – oni, čini se, permanentni patrijarhalni obrasci, ostali su prisutni, priča za NCooking kustoskinja Muzeja Jugoslavije Ana Panić.
Ankete su, kaže Panić, pokazale da žene nisu koristile restorane društvene ishrane, zajedničke kuhinje u ulazima zgrada, koje su bile osmišljene da ne bi svaki dan moralo da se kuva, jer su bile uverenja da domaćica treba da kuva. Usluge ovih restorana i kuhinja koristili su samci i mlade žene koje nisu bile udate.
Drugo, iako su žene bile izjednačene deklarativno, te obrasce modernizacije i emancipacije nisu poštovali oni koji su ih doneli, kaže nam Panić.
„To su često one porodice u kojima je svekrva i dalje glavna u kući, ne dozvoljava svom sinu da nešto pomogne ženi, tako da opet na ženi ostaje veliki deo tereta tako da ona ostaje opterećena i na poslu i kod kuće.“
KAKO DA ODMARATE DOK RADITE
Podrazumevalo se da žena radi sve kućne poslove i brine o porodici i deci. Samo što su časopisi iz koje su one čitale, poput „Praktične žene“ i „Leksikona svakodnevnog života“ koji su ih učili kako da rade i štede energiju.
Tako su, recimo, pisali da je kese iz kupovine najbolje nositi tako da vam je telo u ravnoteži. Kada perete rublje, služite se više mišićima leđa i ramena. Manje se umarate kada su vam leđa uspravna. Dok podižete decu koristiti više nožne od leđnih mišića.
Ako savijate leđa dok čistite pod, znači da ih lomite, pa ženama savetuju da se isprave dok to rade. Odlučile ste da sašijete sebi nešto ili radite nešto što zahteva sedenje – pre nego što počnete gledajte da pripremite sve što vam treba da ne biste ustajali.
Ne penjite se na prste ako ne možete da dohvatite nešto, i zbog toga stvari stavljajte na visini koju možete da dohvatite. Poželjno je da sto bude viši kako ne biste savijali leđa. Isto važi i za dasku za peglanje.
A što se spremanja hrane tiče, seckanje, pripremu ali i samo kuvanje možete da radite sedeći. Tako što table radnih delova ili tadašnjih šporeta možete da izvučete i na njima sve to radite.
Postojali su i saveti koje visine treba da budu radni delovi, ormari i komode, kako se žena ne bi „nepotrebno umarala“ prilikom njihovog pomeranja i razmeštaja.
KUHINJA PO VAŠOJ MERI
Danas nam možda deluje kao licemeran i sistemski uticaj države na živote žena, ali ženski časopisi iz tog perioda, kao što su „Leksikon savremenog života“ i „Praktična žena“, pisali su o staroj/novoj ulozi žene.
Žena, dakle, kako su pisali ovi časopisi, pošto, njeno mesto svakako jeste, jelte, u kuhinji, ima priliku da kuhinju uredi po svojoj meri. Kuhinje postaju centralni deo domaćinstva.
U ovim časopisima prikazivane su čitave šeme i raspored prostorija sa kuhinjom, u sada novom svetlu.
„Kuhinja sad mora da izgleda lepo, postaje centralni deo kuće, za razliku od onih seoskih kuhinja, koje su bile odvojene, sa šporetom na drva. U novim stanovima kuhinja je često vezana za dnevnu sobu i onda žena tu učestvuje i u nekim razgovorima, a opet je na svom mestu, za šporetom nažalost. Ali, opet je prisutna tu i u širem smislu, neko ko sedi tu i gleda televiziju može da komunicira sa ženom koja kuva ručak“, objašnjava kustoskinja Muzeja Jugoslavije za NCooking.
KAKO SPREMITI JEDNOSTAVNIJE
U časopisima su se pojavljivali novi jelovnici, kako što brže spremiti – to su bili najčešće kolači bez pečenja, samo sa čokoladom ili rumom.
„To je bio cilj kako bi žena mogla da stigne i da izgleda
lepo, što je bio neki ideal, da izgleda sređeno, da radi, da ima sve kod kuće za svoje ukućane i pripremljeno za goste kad dođu nenadano.“
Tih godina pojavili su se prvi moderni kuvari, a najpoznatiji je bio Spasenije Pata i njegov, „Patin kuvar“. Izašao je negde krajem 1930-ih i imao modernije recepte, sa kraćim i jednostavnijim procesom pripreme.
Međutim, i tu je bilo recepata poput „skuvajte kokošku….“ Dakle, sve su to bili dugački procesi koji su zahtevali od žena da ništa drugo ne rade tokom dana, već da se ceo dan bave kućnim poslovima.
UŠTEDETI VREME NABAVKE
Jedna od stvari koja je došla modernizacijom, na sajmu na kojem su je Amerikanci predstavili – olakšala je ženama kupovinu i samim tim uštedela njihovo vreme.
Više nije bilo potrebno mnogo vremema za obilazak svih malih radnjica – od onih sa mesom, sirom, povrćem, hlebom, kućnom hemijom – sada na jednom mestu možete da kupite sve. Pojavile su se samoposluge.
Prva samoposluga se otvorila u Hrvatskoj, u malom selu Ivanec. U Beogradu je, prva u Srbiji, bila ona na Cvetnom trgu. Otvorena je 1956. godine.
Kasnije se pojavljuju i robne kuće gde se na jednom mestu može kupiti sve, od hrane, materijala za šivenje do dečjih igračaka i tehnologije.
Bilo kako bilo, Jugoslovenke su zbog „dvostrukih“ patrijarhalnih standarda koje im je drutšvo nametalo radile naporno i kod kuće i na poslu. Tekovine tadašnjih uverenja da je njihovo mesto u kuhinji i da one obavljaju čitavu brigu o domaćinstvu i porodici bile su toliko snažne da su zadržane i danas.
BONUS VIDEO
Tagovi
