Još jedan “gejt” Bo Džoa i priča o neobjavljenom članku: Kako je povučen tekst u kom se istražuje zloupotreba položaja britanskog premijera?

0
EPA-EFE/ANDY RAIN

Petak na subotu 17. i 18. juna trebalo je da bude uobičajen i miran za zaposlene u britanskom Tajmsu. Izdanje pripremljeno za prvi dan vikenda je već poslato u štamparije, a pojedina najranija izdanja su već razvežena na lokalne kioske u većim gradovima. Međutim, urednik lista Džon Viltrou nije bio na poslu kada se zaključivao sadržaj za subotu, a njegov zamenik Toni Galager, koji je pročitao svako slovo prvobitnog subotnjeg izdanja, kasnije u toku večeri je panično pozivao štamparije i urednike rubrika i redom naređivao da se sprovede revizija broja i iz originala izbaci članak na petoj strani. U spornom tekstu Tajmsove pete strane, novinarski veteran Sajmon Volters je sproveo istraživanje koje dokazuje navodnu inicijativu aktuelnog britanskog premijera Borisa Džonsona da je u vreme kada je predsedavao ministarstvom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva želeo da na mesto šefice kabineta ministarstva koje je vodio zaposli Keri Sajmonds, svoju sadašnju ženu i tadašnju ljubavnicu.

Izveštaj koji je, na prvi pogled, trebalo da bude politička tema vikenda na Ostrvu tako se raspršio u ranim jutarnjim časovima vikenda bez objašnjenja i obrazloženja. Novinari Tajmsa bili su zatečeni odlukom uredništva da se naprasno povuče prethodno odobrena priča, a više izvora je za britanske medije sugerisalo da je došlo do “intervencije na visokom nivou”. Britanski premijer je u bio u poseti ratom zahvaćenoj Ukrajini kada je saznao da će tekst biti objavljen i čini se da su, bar na nekoliko sati, zaboravljeni problemi Ukrajinaca i njihovog predsednika Vladimira Zelenskog.

Deo teksta pojavio se i na internetu, pošto je Mejlonlajn preneo Tajmsov članak. Međutim, u subotu ujutru je onlajn izdanje najpre prepravljeno, pa ubrzo i u potpunosti povučeno sa platforme. Sajtovi za prikupljanje vesti su takođe izbrisali svoje kopije Mejlonlajnovog teksta.

Priča iz Tajmsa se zapravo oslanja na tvrdnje donatora Torijevca lorda Eškforta da je Džonson tokom 2018. godine u više navrata pokušavao da Keri uposli na važnoj državničkoj funkciji za platu od 100.000 funti mesečno. Najraniji čitaoci koji su uspeli da razgrabe friške novine u prvobitnoj verziji tako su mogli da pročitaju i da je Džonsonova ideja propala tek kada su njegovi najbliži savetnici saznali za nameru da Keri, koja je tada bila portparolka Konzervativne partije, bude šefica kabineta, smatrajući da bi takva “flagrantna zloupotreba etike” bila neprihvatljiva. Kako navode izvori, Džonson je 2018. još uvek bio u braku sa advokaticom Marinom Vlier a već se naslućivalo da su Boris i Keri u ljubavnoj vezi i marketinški tim britanskog premijera je smatrao da bi afera bitno negativno uticala na njegovu političku karijeru.

“Nezakonita veza sa Keri nije bila naša stvar, ali njeno postavljanje na mesto šefice kabineta itekako jeste. Naš posao je bio da ga zaštitimo”, ispričao je jedan od tadašnjih Džonsonovih saradnika u članku koji nije “preživeo” subotnje jutro.

Izvori iz ministarstva spoljnih poslova Gardijanu su potvrdili da je izveštaj tačan, dok su izvori Dauning strita, takođe anonimno, poručili da je “priča neistinita i sekstistička”, kao i da ju je većina kredibilnih britanskih medija odbila zato što “činjenice govore same za sebe”. Dejli mejl je navodno odbio da objavi tekst, a Voltersu je predočeno da članak nije u saglasju sa “opštim gledištem” lista. Ipak, tvorac članka čvrsto stoji iza napisanog. Kaže da je prethodnih dana razgovarao sa svim relevantnim ljudima i da mu niko nije ponudio demanti, pa čak ni kancelarija premijera. Kako je naveo, četvorica Džonsonovih bivših i aktuelnih saradnika su mu potvrdila istinitost priče, a trojica njih su 2018. pretila da će podneti ostavke ako Keri postane šefica kabineta. Volters je prethodno, a valja se toga i podsetiti, otkrio i još jednu aferu britanskog premijera i njegove ljubavnice/žene, kada je otkrio da su koristili stranački novac za renoviranje svog stana, pozntu i kao “volpejpergejt”.

Tek, ovo je još jedan u nizu Džonsonovih gejtova, koji što češće priznaje krivicu i što mu se više grešaka u pričama broji, to je izvesniji kao i dalji stanovnik Dauning strita kod broja deset. Premijer Velike Britanije je nedavno “preživeo” glasanje o poverenju unutar njegove partije zbog “partigejta” i afere sa žurkama u doba strogih kovid mera tokom 2020. Iako se ovo činilo najtežom epizodom Džonsonovih incidenata nije da i ranije nije bilo prestupa. Iz svake slične situacije se, do sada, izvukao sa minimalnim ožiljcima.

Međutim, ako se sam Džonson, ili bilo ko od njegovih pomoćnika, nadao da će potisnuti priču o navodnom zaposlenju za Sajmondsovu, u britanskoj javnosti je povlačenje teksta izazvalo kontraefekat. Analitičari ovu pojavu nazivaju Strajsendovim efektom – kada pokušaji brisanja sadržaja i informacija čini javnost mnogo zainteresovanijom za njih. Takođe, ocenjuju britasnki medijski konsultanti, na delu je prikazana jasna sprega politike i medijskih mogula. Alaster Kembel, bivši direktor komunikacija Dauning strita u eri Tonija Blera reagovao je na Tviteru napisavši da je brisanje teksta “još jedan dokaz da je veliki deo britanskih medija u suštini produžetak vladinih službi za štampu“, naglašavajući pritom da je vlasnik Tajmsa Rupert Mardok jedan od glavnih krivaca za takvo stanje, “nanevši toliko štete novinarstvu“.

Nova afera i spekulacije nisu nešto što godi Džonsonu i njegovom turbulentnom premijerstvu. Ipak, Bo Džo je, do sada, vazda prkosio političkoj gravitacijii i ta sposobnost ga je, uz sve mane i incidente, dovela do istaknute pozicije “šampiona” Bregzita, ministra spoljnih poslova, lidera stranke i čelne pozicije u Dauning stritu. I čini se da je sa svakim prestupom bio korak bliže vrhu, a da tačke preloma nema. Dok Džonson iznova testira granice izdržljivosti njegovih kolega, britanske javnosti i, na kraju, birača.