Finska premijerka je kraljica žurki. Tako su mediji širom sveta danas pisali o snimku na kom Sana Marin uživa na žurci, u društvu prijatelja. Možda je toj rečenici potrebna jedna mala ispravka – finska premijerka je kraljica. I tačka.
Samo što je pre nego što je stavila tačku na snimak koji se pojavio na društvenim mrežama, Marin morala da prođe kroz „toplog zeca“, opozicije u Finskoj i dela javnosti u toj i nekim drugim zemljama.
Kako prenosi BBC, nakon pojavljivanja snimaka sa žurke, neki finski političari su rekli da bi premijerku trebalo testirati na drogu i da bi bilo dobro da ona to dobrovoljno uradi i – pogađate – Sana Marin se testirala na narkotike i to saopštila na današnjoj konferenciji za medije.
Ponovila je raniju izjavu da nikada nije konzumirala drogu.
„Čak ni kada sam bila tinejdžerka nisam probala nijednu vrstu droge“, istakla je finska premijerka.
A šta se zapravo desilo?
Predsednica finske Vlade našla se u žiži interesovanja jer je snimljena na kućnoj žurci kako „partija“ sa prijateljima, među kojima su i neki finski političari, Instagram influenseri i muzičke zvezde.
Marin je potpuno opuštena i uživa u muzici.
Na snimku se u jednom trenutku čuje reč “jauhojengi”, što bi u bukvalnom prevodu sa finskog na engleski bilo „flour gang“, što u žargonu može biti oznaka za kokain.
Ta je reč, navodno, podstakla brojne političke i ne samo političke puritance, da pozovu na odgovornost premijerku Finske jer je navodno uživala droge. Kada je ona bez problema pristala da bude testirana, postalo je jasno da je problem u „uživanju“ kao takvom.
Sani Marin zamereno je što „previše uživa“. Smeliji kritičari uporedili su je i sa Borisom Džonsonom i „partigejtom“, aferom zbog koje je u konačnici prestao da obavlja dužnost britanskog premijera, ali je takvo poređenje neumesno. Sana Marin nije prekršila nikakve zakone i nije bila licemerna. Zapravo, jedini zakon koji je prekršila je nepisani zakon među političarima da žele da izgledaju uglađeno, da nemaju običaj da se opuste i pokažu ljudsku stranu osim u montiranim propagandnim video materijalima. Tog licemerja kod Sane Marin nema.
Ona je prošle godine u jednom od intervjua koje je dala naglasila da je Finska proglašena za zemlju u kojoj žive najsrećniji ljudi na svetu i da će se ona truditi da se tako i ponaša.
Zato ne boluje od toga da kadrira iz idealnog ugla svoj život i svoju političku karijeru, pa se tako s vremena na vreme pojave snimci na kojima radi zgibove, ili uživa na rok koncertu, obučena kao i svi drugi ljudi koji idu na koncerte.
Politička karijera bez ikakve usiljenosti i melodrame.
Ako je finska opozicija slika sveta u kome se ljudima zamera što su previše veseli, onda je Sana Marin liderka jedne druge „razigrane opozicije“, kako su to nazvali oni koji je podržavaju, koja u životu i dalje pronalazi razlog za radost.
Zato glavno pitanje posle finske, propale varijante „partigejta“ jeste: da li ljudima smeta to što Sana Marin „previše uživa“ ili to što oni sami više ne uživaju?
Ili još važnije: da li su „primerni političari“ oni koji se nikada ne opuštaju (i čiji se snimci ne objavljuju), a njihovo političko delovanje nema nikakvu svrhu, ili žena od 36 godina, koja je pokazala rezultate u borbi protiv korone i polne diskriminacije i koja samo voli da đuska?
Tagovi
