“Jedna mogućnost je da je u pitanju neobična slučajnost. Druga je da je pandemija kovida-19 oslabila ljudski organizam…”: O “majmunskim boginjama” dr Zoran Radovanović za Nedeljnik

0
Fotografija: Igor Pavićević

Zbog pandemije koronavirusa postali smo osetljivi na pomen svakog virusa i bolesti, a ovih dana su to majmunske boginje. Iako je pojava ovih boginja neobična, i dalje je pod kontrolom, navela je SZO. Belgija je prva uvela obavezni 21-dnevni karantin za zaražene, a lekari upozoravaju na znatan porast broja slučajeva u Velikoj Britaniji gde je inače potvrđen prvi slučaj 7. maja ove godine kod putnika koji je prethodno boravio u Nigeriji. U našem okruženju, Slovenija je potvrdila prvi slučaj. Stručnjaci nas ipak uveravaju da nema razloga za paniku, već za oprez. Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, za Nedeljnik odgovara na pitanja koliko su majmunske boginje opasne, koliko se lako prenose, kako bi trebalo da se ponašamo i šta da očekujemo.

Šta znači da se prenose “bliskim kontaktom”, odnosno koliko se lako mogu prenositi i da li ova situacija sa sporadičnim slučajevima može da se zakomplikuje?

Boginje koje se nazivaju majmunskim najčešće su prisutne među sitnim glodarima u centralnim i zapadnim delovima ekvatorijalne Afrike. Čovek od njih može da se zarazi ukoliko ih jede, uprlja ruke njihovim biološkim materijalom, recimo, krvlju i sluzi, ili ih dodiruje, mazi itd. Prenos sa čoveka na čoveka je redak i uglavnom se dešava među bliskim osobama, obično članovima istog domaćinstva. Putevi prenosa su kapljice, sveže zagađeni predmeti i direktan fizički dodir, što znači dodir dve kože, kože i sluznice ili dve sluznice (rukovanje, poljubac, polni odnos).

Dešavalo se da se majmunske boginje prenesu iz svoje postojbine na neki drugi kontinent, obično u Evropu ili Severnu Ameriku, ali bi se takav incident završio na jednom ili nekoliko slučajeva, a vrlo retko bi broj zaraženih postao dvocifren. Neobičnost trenutne situacije je što se bolest u roku od dve nedelje rasejala u bar 12 zemalja na tri kontinenta, ne računajući njeno prirodno podsaharsko stanište.

Da li majmunske boginje u kombinaciji sa drugim virusima mogu da budu opasne? I da li koronavirus ima veze sa tim što su se sad pojavile?

Od kad se bolest prvi put pojavila među ljudima, 1970. godine, ukupan broj zaraženih još nije dostigao 1.000. Velika većina su Afrikanci, pa sadejstvo sa drugim virusima nije ispitivano. Zna se da ova zaraza mnogo teže pogađa HIV pozitivne osobe.

O razlozima simultane pojave majmunskih boginja u više zemalja može samo da se nagađa. Jedna mogućnost je da je u pitanju neobična slučajnost. Druga je da je pandemija kovida-19 oslabila ljudski organizam, te ga pogađaju zaraze koje ranije ne bi mogle ni da ga okrznu. Treća je u vezi sa specifičnom vrstom nestanka otpornosti. Naime, danas skoro da nema čoveka mlađeg od 45 koji je ikada dobio vakcinu protiv velikih boginja, pa sledstveno sličan prouzrokovač dobija priliku da zauzme prazan prostor. Četvrta glasi da se nije izmenio čovek, kao domaćin, već uzročnik. Virusi boginja su krupni i stabilni, ali su ipak podložni mutacijama, tako da su mogli da steknu lakšu sposobnost rasejavanja. Bliska prethodnoj je šesta mogućnost – da su virusi postali pitomiji, pa da često ne vode klinički ispoljenoj bolesti. Rezultat bi bio da stotinak do sada prepoznatih bolesnika predstavlja samo vrh ledenog brega, a da je broj zaraženih mnogo veći. Pomenimo i sedmo, makar samo teoretski prihvatljivo objašnjenje: jedan ili nekoliko promiskuitetnih i vrlo mobilnih homoseksualaca, recimo iz reda letačkog osoblja, rasejalo je zarazu po svetu.

Pošto je u pitanju ozbiljna bolest, kako bi trebalo da se ponašamo, zaštitimo, koje su mere opreza, osim vakcine protiv velikih boginja (štiti u 85 odsto slučajeva) koje nema u Srbiji jer vakcinisanje protiv njih prestalo je pre oko 45 godina?

Bolest jeste ozbiljna, ali srećom, svetom se širi soj ovog virusa iz zapadne tropske Afrike, konkretno iz Nigerije, sa smrtnošću od oko jedan odsto. Komplikovanije bi bilo da je u pitanju centralnoafrički, kongoanski soj, sa smrtnošću koja među domorocima dostiže čak 10-15 odsto.

Preteranom strahu nema mesta jer je pitanje da li će majmunske boginje uopšte stići do Srbije. I ako se pojave, očekuje se da sve ostane na jednom ili nekoliko obolelih. Zasada nema indicija da se virus toliko izmenio da bi indukovao pandemiju.

Na građanima je da se drže higijenskih mera koje važe za druge zaraze. Prema vestima koje stižu iz sveta, posebno su ugroženi homoseksualci, pa oni već znaju šta im valja činiti. Kondom nije dovoljna zaštita, jer to nije klasična polna bolest, pa preostaje vernost partneru.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. maja

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom