Šta praktično znači za naše zdravlje, kada smo tako ceo jedan dan (ili i duže) udisali dim sa deponije?
Pulmološkinja u penziji prof. dr Dragana Jovanović objašnjava da je ovakvo nekontrolisano sagorevanje otpada posebno opasno jer se ne može predvideti tačno šta se sve može osloboditi iz širokog dijapazona hiljade toksičnih jedinjenja, a ekstremno toksični i kancerogeni agensi predstavljaju enorman rizik po zdravlje stanovništva u bližoj ali donekle i daljoj okolini. Gasovi koji pritom nastaju obuhvataju, između ostalih, kancerogene policiklične aromatične ugljovodonike (PAU), među kojima su jedinjenja nastala sagorevanjem plastike veoma kancerogena sama po sebi, dioksini (hlorirana organska jedinjenja iz grupe polihloriranih ugljovodonika), furani, ali sadrže i teške metale.
„Sagorevanjem deponija emituje redovno i deponijski gas kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50 odsto metana, smrtonosnog gasa s efektom staklene bašte, koji kad se nađe u vazduhu, posle smanjenja kiseonika ispod koncentracije neophodne za normalno disanje (16-17 odsto) dovodi do gušenja. Dim nastao na ovaj način u vazduh ispušta sve te toksične supstance, pa su brojna štetna, naročito organska jedinjenja u sastavu PM čestica čija je koncentracija tada u vazduhu ogromna, ali budući isparljiva i direktan su sastojak tog dima. Ona prodiru do najsitnijih delova pluća, oštećuju ih i putuju dalje putem krvotoka, raznoseći se po organizmu, odakle stižu do srca i drugih organa preteći da izazovu različita oboljenja, uključujući infarkt, šlog i kancer. Ne treba zaboraviti da ta isparljiva organska jedinjenja pored toga što ulaze preko disajnih organa, prolaze i kroz kožu“, kaže dr Dragana Jovanović.
Ceo tekst objavljen je u jubilarnom, 500. broju Nedeljnika, uz koji svi čitaoci dobijaju luksuznu monografiju sa najboljim pričama, reportažama i člancima iz prvih deset godina Nedeljnika
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
