Jedan samit, dve krize: EU traži stav o Ukrajini i Izraelu

Evropska unija je na ovom jesenjem samit želela da dokaže da može da se nosi sa dva ozbiljna sukoba odjednom: teroristički napad Hamasa na Izrael i rat Rusije protiv Ukrajine. Za 27 šefova država i vlada postalo je teže da formulišu zajedničke stavove po te dve krize.

Ovog peka (27. oktobar), drugog dana samita, fokus je bio na Ukrajini. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je uveravao: „Ponavljamo, naša podrška Ukrajini ostaje nepokolebljiva sve dok je potrebna.“

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ovoga puta nije lično učestvovao na samitu, ali se privremeno pridružio putem video-veze. Situacija na Bliskom istoku ne odvlači pažnju od pretnje koju Rusija takođe predstavlja za EU, rekao je predsednik Saveta Šarl Mišel. Nemačka je u poslednje tri nedelje više puta uveravala Ukrajinu da „neće prestati sa podrškom“, uprkos užasnim napadima Hamasa na Izrael, rekao je kancelar Olaf Šolc.

Orban i Fico usporavaju pomoć Ukrajini

Bilo je i kritika na račun mađarskog premijera Viktora Orbana, koji se prošle nedelje na ekonomskom samitu u Pekingu susreo i prijateljski rukovao s ruskim agresorom Vladimirom Putinom. Orbana sada mnoge diplomate EU vide kao neku vrstu Putinove „podmornice“ u Evropskoj uniji, jer Mađarska i dalje održava dobre ekonomske odnose s ratnim neprijateljem Ukrajine.

Orban i novoizabrani slovački premijer Robert Fico zadali su glavobolje Briselu. Dvojica populista doveli su u pitanje finansiranje dalje budžetske podrške Ukrajini od 50 milijardi evra u narednih nekoliko godina. Osim toga, i jedan i drugi očigledno odbijaju predlog da se izdvoji dodatnih 20 milijardi evra u poseban fond za isporuke oružja Ukrajini.

Neslaganja oko ukrajinske politike dovela su do toga da višegodišnji budžetski okvir EU nije mogao da se prilagodi brojnim krizama poslednjih godina. Očekuje se da će spor oko budžeta biti okončan tek u decembru. Političari u Evropskom parlamentu zaduženi za budžet to kritikuju, jer smatraju da je to suviše kasno.

Nemački stav ostaje nepromenjen: dodatna sredstva za Ukrajinu i migracije moraju se pronaći kroz preraspodelu budžeta. Berlin ne želi da se koriste dodatna sredstva zemalja-članica. Evropska komisija traži ukupno 65 milijardi evra za dodatnu potrošnju do 2027. godine. Kao najveći neto uplatilac u budžet EU, Nemačka bi morala da pokrije oko 25 odsto tog iznosa.

„Teška budžetska pitanja“

Ukupno, sedmogodišnji budžet EU od 2021. do 2027. iznosi oko 1,1 bilion (1.100 milijardi) evra. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel želeo je da spor oko ukrajinskih sredstava i budžeta predstavi kao uobičajen proces.

„Vežba je uvek ista. Okupimo se, svađamo se, a na kraju smo ujedinjeni.“ Budžet u svakom slučaju mora da se usvoji jednoglasno.

Mnogi šefovi vlada EU jasno su stavili do znanja da Ukrajina ne bi trebalo da pati zbog odloženih odluka. „Novac će doći odnekud, jer ne možemo dozvoliti da Ukrajina propadne“, uverava jedan diplomata EU.

Budžet zavisi ne samo od pomoći ratom razorenoj Ukrajini, već i od finansiranja investicija u konkurentnost evropske industrije. I tu su neophodne odluke, a ne samo reči utehe, kaže Zek Majers, istraživač u londonskom Centru za evropsku reformu.

„Evropska unija se suočava s teškim budžetskim pitanjima. Evropska komisija želi prilično skromnu sumu od zemalja-članica za zajedničku industrijsku politiku, ali čak i ta prilično mala suma je upitna, jer nekim državama EU nedostaje novac, a druge više vole da jedna drugoj konkurišu kada je reč o ekonomskom razvoju“, kritikuje Zek Majers. Evropska unija bi, dodaje, trebalo mnogo više da se fokusira na konkurenciju sa Kinom i SAD u investicijama i lancima snabdevanja.

Francuski predsednik kritikovao Izrael

Humanitarni koridori, prekidi vatre i međunarodna mirovna konferencija – na šta je posle duge rasprave pozvano u četvrtak kasno uveče prvog dana samita EU – i u petak su ponovo pružili materijal za diskusiju. Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je predložio održavanje mirovne konferencije, najavio je formiranje „humanitarnog saveza“ sa Grčkom i Kiprom kako bi se pomoglo stanovništvu Pojasa Gaze.

Izrael izvodi vazdušne napade na Hamas od terorističkih napada 7. oktobra. Od stanovništva Pojasa Gaze zatraženo je da napusti sever tog podružja dugog samo 30 kilometara.

Opcije za bekstvo su, međutim, ograničene, a Ujedinjene nacije situaciju sa snabdevanjem u zapečaćenom Pojasu Gaze opisuju kao katastrofalnu. Obraćajući se novinarima u Briselu, Emanuel Makron je kritikovao vazdušne udare kao proizvoljne.

Šolc stoji uz Izrael

Nemački kancelar Olaf Šolc ostao je pri svom stavu da Izrael ima pravo da se brani na taj način, dodajući da to mora da bude u okviru međunarodnog prava. On veruje da će se Izrael toga pridržavati. Zajednički stav EU po tom pitanju je „veoma, veoma vredan“, rekao je Šolc, ne osvrćući se na suprotno mišljenje francuskog predsednika.

Španski premijer Pedro Sančez nije uspeo da dobije podršku za svoj poziv za zvanični prekid vatre. Irski premijer Leo Varadkar rekao je da se raspoloženje u korist Izraela nakon terorističkih napada Hamasa, polako menja zbog izraelskih akcija u Pojasu Gaze.

Kancelar Olaf Šolc to ne ocenjuje tako: „I dalje vidim da postoji široka podrška politici evropskih vlada, a takođe i Evrope da deluje u skladu sa stavom koji smo sada zauzeli.“ Izrael se brani od napada, kaže, a stav građana prema tome se, smatra, nije promenio.

Jedan izraelski diplomata rekao je za DW na marginama samita da odluke EU neće imati nikakvog uticaja na terenu i da Izrael neće dozvoliti ni pauze, ni prekide vatre. To zapravo ne bi moglo još ni da se uradi, jer rat protiv struktura Hamasa na samom terenu još nije stvarno počeo.

„EU treba da se umeša svuda“

Evropska unija pozvala je terorističku organizaciju Hamas da odmah oslobodi više od 220 kidnapovanih talaca. Odlazeći šef vlade Luksemburga Gzavije Betel upozorio je pritom da palestinsko stanovništvo u Pojasu Gaze takođe treba posmatrati kao taoce Hamasa. Hamas ih, kaže, koristi kao živi štit, što je zabranjeno međunarodnim ratnim pravom.

„Moramo da pazimo da ne pomešamo Hamas i Palestince. Hamas trenutno drži Palestince kao taoce, to je činjenica“, rekao je Betel, koji je deset godina bio premijer malog, Evropi prijateljski naklonjenog Luksemburga.

Kaže da lekcija koju je za tih deset godina naučio glasi da je EU uvek na kraju uspevala da prevaziđe sve krize zajedničkim odlukama. To je, dodaje, posebno teško u spoljnoj politici. Uprkos svojoj ekonomskoj veličini i snazi, EU i dalje ima problema sa uticajem u toj oblasti. „Mi smo veliki, ali malo delujemo“, zaključak je Ksavijea Betela. A Evropska unija bi, smatra, trebalo da se „umeša svuda, kako bi se izbegla eskalacija“.