Iz današnje perspektive zvuči teško zamislivo, ali meč sa Francuzima bio je praktično četvrtfinale Evropskog prvenstva. Prvi meč odigran je u Marselju i domaćin je slavio 1:0, te je „plavima“ u revanšu bio potreban trijumf od dva gola razlike. Popularni Petko se nije plašio meča.
„Kada neko dođe u reprezentaciju iz OFK Beograda, pa još ja iz Knina koji nikada nisam bio selektiran u mlađim timovima, to je bio poklon neviđenih razmera. Sada to treba da se opravda. I u ono vreme nije bilo štampe baš kao danas, interneta i toga, pa niste mogli da detaljno pratite fudbal u svetu.
Pita mene Rajko: ‘Je l’ ti znaš protiv koga mi sutra igramo?’ Ja kažem: ‘Znam, protiv Francuza.’ – ‘A je l’ ti znaš ko je Di Nalo?’ – ‘Ne znam.’ – ‘A je l’ znaš ko je Lakomb? ‘ – ‘Ne znam. ‘ – ‘Znaš ko je Obur?’ – ‘Ne znam, ja njih ne znam, samo znam da ću sutra dati dva gola i da završim taj posao.’
A maser u reprezentaciji je bio i maser OFK Beograda Raki Aranđelović. Oni su njega zvali da pitaju da ja nisam možda udaren kad sam dao takav odgovor. Raki mi to priča sutradan, kaže: pitali su me šta si to pričao. Kaže Raki: ‘Ja sam njima rekao da ti tako stvarno misliš.’ Sutradan stadion pun, svira se himna i mislim da sam stajao 15 centimetara od zemlje. Nisam dodirivao zemlju, jedva sam čekao da utakmica počne. I u trećem minutu povedemo mojim golom, posle sam dao još jedan. Unesrećili smo ih ovde 5:1…“
Ilija Petković u ispovesti za Nedeljnik govori o svom životu i karijeri: o Rajku Mitiću, Šekiju i Milošu Milutinoviću; o druženju sa Mucijem Draškićem i Gagom Nikolićem; o Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine, o filozofiji da je „broj jedan ne primiti gol, a broj dva postići gol“…
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. JUNA, ILI U DIGITALNOM FORMATU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
