Janković odgovorio Radovanoviću: “Stav Kriznog štaba nije zaražavanje što većeg broja ljudi, nego da se prenošenje virusa umanji i uspori…”

0
Fotografije: Nedeljnik, Beta

Član Kriznog štaba imunolog Srđa Janković kaže da stav struke koja rukovodi suzbijanjem širenja zaraze COVID-19 nije zaražavanje što većeg broja ljudi, već da se “prenošenje virusa s osobe na osobu umanji i uspori, kako bi se što više smanjio rizik po ljudske živote i zdravlje”.

Janković je tako odgovorio na navode epidemiologa Zorana Radovanovića koji je juče ocenio da se u Srbiji ide ka tihom prokužavanju kako bi se što više ljudi zarazilo i poručio da bi građani o tome trebalo da budu obavešteni.

Srđa Janković je rekao i da smo “svedoci da čak ni u zemljama gde se strategija jednim delom oslanjala na ubrzavanje procesa dostizanja kolektivnog imuniteta (Švedska) stepen prokuženosti stanovništva u ovom trenutku nije ni izbliza dovoljno veliki da bi pružio bilo kakvu kolektivnu zaštitu”, naveo je Janković za Danas.

Na pitanje zašto su se kriterijumi za testiranje suzili, doktor Janković je naveo da se “odluke o sužavanju ili proširivanju indikacija za testiranje donose na osnovu praćenja aktuelne epidemiološke situacije, odnosno aktivnosti virusa u populaciji”. On je istovremeno istakao da je epidemiološka situacija u zemlji “pod kontrolom”.

“Postojeća žarišta zaraze i dalje su lokalizovana, nema naznaka ubrzanog prenošenja virusa u opštoj populaciji. U većem delu zemlje aktivnost virusa je niska, a velika većina novootkrivenih zaraženih osoba ne pokazuje nikakve simptome bolesti. Ipak, rizik pogoršanja situacije svakako postoji i stoga je veoma važno da se sve protivepidemijske mere, odnosno preporuke dosledno sprovode”, rekao je Srđa Janković.

Upitan zašto su serološki testovi postali deo protokola ako se zna da nisu najpouzdaniji, doktor Srđa Janković odgovara da se serološko testiranje koristi prevashodno kao skrining test, odnosno kod ljudi kod kojih je mala verovatnoća da su zaraženi koronom.

“Serološko testiranje kao prva metoda, uz potvrdu metodom PCR, koristi se za tzv. skrining, što će reći u onim indikacijama gde je prevalencija infekcije u testiranoj populaciji niska, jer se u takvim uslovima obezbeđuje odgovarajuća negativna prediktivna vrednost (verovatnoća da je negativan nalaz stvarno negativan), budući da negativna prediktivna vrednost zavisi od senzitivnosti testa i prevalencije zaraze. Pozitivna prediktivna dopunjuje se upravo potvrdom rezultata pomoću metode PCR”, naveo je Janković.

On dodaje da testovi koji se kod nas koriste „imaju deklarisanu senzitivnost i specifičnost iznad 90 odsto, što nije daleko od senzitivnosti i specifičnosti PCR“.

“Mogućnost lažno negativnog rezultata postoji pri svakom testiranju, ma kojom metodom, što se uvek i uzima u obzir u epidemiološkim protokolima i preporukama”, naveo Janković.