Bilo je baš tekstova o fenomenu Jakova Jozinovića. Iskreno, nije me zanimao osim što sam shvatao da je to stvarno fenomen. Pevač koji peva tuđe pesme, pevač bez ijedne autorske pesme, prodaje najveće koncertne prostore u zemlji. Do sada su te neke pojave tribjut bendova i njihovi nastupi bili locirani u klupskim prostorima.
Poslednjih godina imamo ABBA, Kvin, Pink Flojd posvete čije pesme izvode tribjut bendovi u nešto većim prostorima ali Jakov Jozinović je pravio koncerte na lokacijama najvećih domaćih zvezda.
Pa su pozvani analitičari, psiholozi… da objasne čitavu stvar. I onda rekli da su idoli mladih neki drugi mladi idoli i da je teško objasniti iz vizura starijih ukuse Gen Z tralala, bla-bla-bla… Ali bilo je jasno da se radi o razlici generacija i idiotsko profane teorije da svaka generacija ima svoj ukus pa taman da voli da joj neko peva pesme njihovih roditelja koje su oni otkrili preko plej-lista jer njihovi roditelji odavno ne slušaju ništa.
I taman kad smo se navikli da je ovaj mladi superstar iz Vinkovaca oduševio i roditelje koji su prvi put čuli preko svoje dece koja – preko Jakova – vole pesme iz njihovog doba, Jakov, taj klinac rođen 2005. odlučio je da ne sledi Tonija Cetinskog i da zbog nekih udruga, poena u otadžbini, otkaže kao i stariji kolega koncert na istom mestu – u novosadskom Spensu. Tako je Jakov Jozinović od teme fenomenologa i heroja Tiktoka, poslednjih dana postao neki glas normalnosti, srpsko-hrvatskih dobrih odnosa u nedeljama kada je opet sve prepuno animoziteta i prepucavanja na mrežama i u političkim izjavama.
Eto, taj balavac iz Vinkovaca, grada koji je u bivšoj Jugoslaviji bio lokacija žestokih navijačkih sukoba, svojim neotkazivanjem koncerta u Novom Sadu pokazao je da valja živeti normalno i dobrosusjedski. Otuda je za vikend bilo i roditelja u tom Spensu koji su bili brži u postovanju na mrežama isečaka sa nastupa J. J. u Novom Sadu.
Možda je i Jakov Jozinović, baš zato što je rođen 2005, pomislio da i on i oni u publici koji se ne sećaju ni rata a ni bivše zemlje čije pesme zajedno pevaju, treba da budu različiti od zvezda i narativa koji su i možda čak i od koncertnih prostora pravili ratne toponime. A muzika na ovom prostoru često nije bila samo to još od one davne, profane i nedokazane izjave da je rat u Jugoslaviji bio rat „harmonike i tamburice“ a da je bilo samo električnih gitara ne bi bilo ni sukoba, a možda ni nekih Jakova da to ispravljaju.
Gledajući evropske koncertne mape, ovaj poslednji deo prethodne rečenice je potpuno tačan.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 19. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 740Nedeljnik
Tagovi
