Hteo sam da od Dragoslava Mihailovića saznam kako je uspeo da sačuva ljudskost. Jer ko je čitao njegove knjige zna da je u njima mnogo zla i mnogo patnje, ali pogled na to zlo nikada nije i sâm zao. Mihailović je empatičan, a da to ne prerasta u naivnost ili kič.
– Mnogo puta su vas u životu maltretirali, tučeni ste i maltretirani i tako dalje. Kako ste izbegli da postanete osoba koja mrzi? Jer kada čitam vaš rad – vi ne mrzite. Vi niste čovek koji mrzi. Kako ste to izbegli?
– Iskreno da kažem, ne znam. Ja sam prilikom izlaska iz logora bio obavezan da potpišem jednu obavezu da ću sarađivati sa Udbom, sa tim organima, i da ću ja njima nešto biti večno dužan. Ali ja sam bio, kako da kažem, bezobrazan, hrabar. I ja sam se od toga otkinuo. Ja nikad nisam bio čovek koji je sarađivao sa nekakvom…
Ceo tekst čuvenog nemačkog novinara objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
