Serija kriza bez presedana u istoriji dovešće do nestanka Izraela, tvrde vojni lideri Irana. Izraelski obaveštajci upozoravaju da je zemlja bliža ratu nego miru. Palestinci ponovo u centru sukoba. Vazdušni napadi Izraela protiv raketa Hamasa. Hezbolah i dalje po strani, prenosi RTS.
Palestinske zastave zavijorile su se na brodovima iranske ratne mornarice tokom ramazanske parade, održane svega nekoliko dana posle nove velike krize u odnosima Izraela i susednih država i dvoboja projektilima, koji su usledili posle upada izraelskih policajaca u džamiju Al Aksa u Jerusalimu.
Stotinjak eksplozija kasnije, strasti u Jerusalimu su se donekle smirile, ali je Direktorat za vojnu bezbednost izraelskih oružanih snaga upozorio političare da je zemlja bliže ratu nego miru, kao i da će tenzije, posle ramazana, nekako splasnuti.
„Bezbednosni trendovi bi mogli voditi ka ratu“, objavili su izraelski mediji, objašnjavajući da su protivnici Izraela svesni američke usredsređenosti na druge delove sveta, što je dovelo do preraspoređivanja moderne borbene opreme i pojačane aktivnosti Irana na granicama Izraela.
„U ovoj fazi, Iranci nisu uspeli da krizu iz Iraka, Sirije, Libana, Pojasa Gaze i Zapadne obale prenesu na teritoriju Izraela, ali je izvesno da će nastaviti da pokušavaju“, tvrde izraelski obaveštajci.
Izraelski izvori tvrde da talas raketnih napada na Izrael, koji je usledio posle upada policije u džamiju Al Aksa u Jerusalimu, predstavlja pokazatelj nove strategije Irana – odnosno istovremenih udara na Izrael sa više strana.
Tokom nedelje nasilja, projektili su na Izrael ispaljivani sa lokacija u Pojasu Gaze, iz Libana i Sirije, što je protumačeno „očiglednom koordinacijom“ pripadnika Hamasa, Islamskog džihada i Hezbolaha iz Teherana.
Gotovo istovremeno, generalštab iranskih oružanih snaga, koji koordiniše akcije vojske i Revolucionarne garde, najavio je „seriju kriza bez presedana u istoriji posle koje će Izrael prestati da postoji“.
„Počelo je odbrojavanje do kolapsa cionizma“, smatraju iranski vojni lideri uoči dana posvećenog Palestincima, odnosno poslednjeg petka meseca ramazana. Tokom parada koje se održavaju na taj dan, u Iranu i širom arapskog sveta demonstranti pale izraelske i američke zastave, uz povike „Smrt Americi“.
Geneza nove krize
Analitičari smatraju da je novo poglavlje krize oko Izraela počelo još u novembru, tokom Svetskog prvenstva u fudbalu održanog u Kataru, kada su navijači arapskih reprezentacija i Irana, uz svoje, mahali i zastavama Palestine, kao zajedničkog imenitelja patnji svih Arapa.
Dok se očekivalo da će talas panarapskog jedinstva splasnuti kada Lionel Mesi i ekipa otputuju iz Dohe, sveže tenzije počele su serijom sukoba izraelskih snaga bezbednosti i nekoliko proiranskih grupa, tek pošto je prvenstvo okončano.
Izrael je od decembra, u nekoliko navrata bombardovao baze Hamasa i Islamskog džihada na palestinskim teritorijama, kao i logističke punktove Hezbolaha u Siriji, za koje se smatra da predstavljaju ključnu vezu sa iranskim programom usmerenim ka naoružavanju protivnika Izraela.
Od početka godine, izraelsko ratno vazduhoplovstvo u nekoliko navrata je gađalo konvoje kamiona na granici Iraka i Sirije, skladišta u kojima su, navodno, sakrivani delovi za projektile zemlja–zemlja, dronovi i komunikaciona oprema, te nekoliko objekata u blizini aerodroma u Damasku i Alepu.
Kako bi smanjili štetu od ovakvih napada, Iranci su pokrenuli ozbiljnu operaciju modernizacije sirijske protvvazdušne odbrane, uključujući projektile zemlja–vazduh „sajad 4B“ i „bavar 373“.
Poslednja epizoda u seriji događaja koji su odnose Irana i Izraela doveli gotovo do tačke sa koje nema povratka su optužbe izraelskih obaveštajaca da je Iran, pod maskom humanitarne pomoći nakon zemljotresa, uz šatore, hranu i lekove u Siriju dopremio i tone oružja i vojne opreme.
Na aerodrome u Latakiji, Damasku i Alepu sletelo je nekoliko stotina aviona natovarenih humanitarnom pomoći, nakon čega je Izrael u nekoliko navrata bombardovao konvoje vozila na granici Iraka i Sirije, ali i na palestinskim teritorijama.
Salve raketa koje su obe strane ispalile posle sukoba u Al Aksi nije, međutim, izazvao konflikt širih razmera, pre svega jer Hezbolah i Palestinci, a ni Izrael nisu želeli takav razvoj situacije.
Liban u procepu
Kao i proteklih decenija, u procepu iransko-izraelskih odnosa, osim Palestinaca, nalaze se i Libanci, kojih prema poslednjim podacima oko 80 odsto živi ispod granice siromaštva.
Država na ivici raspada, kako je nazivaju analitičari, u velikoj meri zavisi od dobre volje Hezbolaha, koji je nemogućnost partija da postignu bilo kakav politički dogovor iskoristio uspostavljajući sopstveni, paralelni državni aparat.
U takvim okolnostima, reakcija Libana na ispaljivanje projektila sa svoje teritorije i osvetničke akcije Izraela, svela se na pozive na prekid nasilja i privrženost Rezoluciji 1701 Saveta bezbednosti UN.
Iako su se vlasti u Bejrutu žalile na izraelske napade, nisu imale nikakvog uticaja na ispaljivanje raketa ka Izraelu, koje su bile i povod te akcije, što Amerikanci i Izraelci vide kao dokaz da zemljom, zapravo, upravlja Hezbolah.
Tagovi
