„Borat 2“ je nastavak priče o kazahstanskom novinaru Boratu Sadgijevu koji je nakon neuspele promocije države u avanturi iz 2006. godine dobio novu priliku i zadatak da se dodvori Amerikancima i popravi poljuljani imidž Kazahstana.

Sve osim činjenice da Kazahstanci zaista veruju kako je Borat naneo mnogo štete ugledu zemlje, te je njegov sajt blokiran u toj državi, fikcija je i kreacija engleskog komičara Saše Noama Barona Koena a.k.a Ali G, Borat ili Bruno.

Baron Koen je na početku 21. veka, uspešnije nego bilo ko drugi, spojio stvarnost sa fikcijom. Njegovi više nego uspešni performansi provocirali su i nasamarili mnoge – od običnih ljudi, do političara i poznatih ličnosti. Prevareni negoduju, pojedini gledaoci smatraju da je preterano i neukusno, neki su uznemireni, ali Koen sa svojom torbom trikova i ludih ideja uvek izazove pažnju, bilo da je to MC provokator, kazahstanski ženomrzac ili gej reporter. On gađa tabue, a kada pogodi u centar mete, reakcije su neminovne. Čak i kad promaši je tako, a retko mu se to događa.

Šta je Borat kad skine periku: istoričar, ćale i model za reklame

Ipak, kada skine kovrdžavu periku, fejk brkove ili ranije narandžaste naočare, Koen je običan lik i autentičan autor, dovoljno inteligentan da prepozna tačke sporenja u društvu, a onda oblikuje i prezentuje na sebi svojstven način.  

Rođen je u Hemersmitu, širem centru Londona, kao drugi od trojice sinova Džeralda i Danijele. Otac trgovac i vlasnik butika, Jevrejin poreklom iz Velsa, majka Izraelka poreklom iz Irana. Sasvim uobičajena porodica iz Engleske sedamdesetih…

Odrastao je uz uloge britanskog glumca, komičara i pevača Pitera Selersa, poznatog po ulozi inspektora Kluzoa u serijalu filmova o Pink panteru. Silersova gluma je u britanskoj javnosti okarakterisana kao „kameleonska“, zbog sposobnosti da govori različitim akcentima i prikaže niz komičnih likova. Koen je verovatno krao fore svog idola i prilagodio ih svom talentu.

Kada nije u ulozi, on je potpuna suprotnost karakterima iz svojih filmova. Završio je istoriju na Kembridžu. Preko Borata je „promovisao“ antisemitizam, ali je u realnosti diplomirao na tezi o ulozi Jevreja u američkom pokretu za građanska prava.

Foto: Profimedia

Kada nije u karakteru, Koen je običan porodični čovek koji se trudi da sakrije svoj privatni život. Nečiji muž, otac troje dece.

Još tokom studija pridužio se dramskom klubu „Footlights“, simbolu britanske komičarske scene. Baš odatle je potekla većina članova Letećeg cirkusa Montija Pajtona. Nakratko se obreo u Parizu, gde se doškolovao, a zatim je usledio sumoran poslovni period.

Krajem devedesetih, bio je model i snimao reklame, uz par TV nastupa u britanskim humorističkim emisijama. Kada je Kanal 4 tražio zamenu za voditelja, Koen je zavrteo maštu i zamislio da to bude njegov alter ego Kristo, izmišljeni novinar iz Albanije. Na šta vas ovo podseća? Mada je proto-Borat nastao koju godinu ranije i dolazio je iz Moldavije.

Producentima se svideo nešto drugačiji pristup i Koen je ušao u male ekrane sa prave strane. U emisiji „Dnevnik u 11“ rodio se njegov novi i znatno poznatiji karakter – Ali G.

“Ali G šou”

Kapa, naočare, bradica… Obavezan dres-kod čine široka majica (najčešće dres) i još šire pantalone. Zatupljeni pogled, mlataranje rukama i gomila intervjua koji zbunjuju sagovornike.

„Ali G šou“ je zagospodario programom tokom 2000. godine , a godinu dana kasnije je od strane BAFTA već proglašen najboljom emisijom za 2001. Nastala je ideja o filmu „Ali G u parlamentu“ koji je doživeo veliku popularnost.

Ipak, ono po čemu će Ali G ostati upamćen jesu intervjui. Koenova opsesija da „navuče“ političare i obruka ih pred kamerama kasnije je na nešto drukčije načine produžena u novim projektima, kroz druge karaktere.

Kada političari razgovoraju sa Ali G-em, imaju tri opcije – da se čude nebuloznim i besmislenim pitanjima i pokušaju da pruže razuman odgovor, kao kada je republikanac i nekadašnji predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD Njut Gingridž strpljivo objašnjavao zašto očevi treba da izdržavaju svoju decu „čak i nakon što se rode“. Takođe, mogu da lupe neku glupost u pokušaju da uđu u koštac sa Koenovim trol opaskama, ili jednostavno napuste studio.

Pet Bjukenon, takođe jedan od bivših republikanaca, a nije retkost da republikanci budu na Koenovom radaru, kasnije i reformista, prihvatio je igru trolovanja umesto korekcije intervjuera. Ali G je skraćenicu BLT (naziv za popularni tost sendvič) „pobrkao“ sa WMD (oružjem za masovno uništenje), a Bjukenon odgovorio da je „Sadam Husein svojevremeno koristio BLM u napadima na Kurde“.

„Da li je ikada vredno ratovati oko sendviča“, poentirao je Koen.

Znao je da izabere goste i van političkog miljea jer nije smešno samo kada političari ispadaju glupi. Neposredno pre nego što će emitovati Borata, intervjuisao je bračni par Bekam, ali se u odnosu na druge radove, ovo može nazvati “soft” razgovorom.

U odnosu na to kako je šovinističkim izjavam provocirao jednu od feministkinja koja je na intervju došla da brani ženska prava, sve ostalo je med i mleko.

Borat

Lik koji je korišćen u kratkim segmentima za potrebe „Ali G-ja“, pre 14 godina dobio je svoj film.

„Moje zanimanje televizijski reporter. Ja drugi najuspešniji u ceo Kazahstan“, kaže Borat Sadgijev na promociji puta na koji ga šalje Ministarstvo informacija Kazahstana.

Tokom snimanja filma Koen je bio praćen i od stane FBI.

„Toliko sam se navikao na pojavu policije, čoveče, zbog Borata su došli najmanje 45 puta. Obična policija, a jedno vreme nas je pratio i FBI. Bilo je neverovatno mnogo žalbi da se jedan čovek sa Bliskog istoka vozi u kamionu za sladoled“, rekao je u jednom intervjuu Koen.

Ovaj Koenov alter ego govorio je „kazahstanski“ kao mešavinu hebrejskog i poljskog.

Kontroverzno je deminutiv onoga što je Borat radio – pet godina nakon 11. septrembra jedan nepostojeći Kazahstanac antisemitskih stavova, sklon incestu, uspeva Amerikance u ruralnim sredinama da ubedi da sednu zajedno sa njim za isti sto, u punom baru peva o vrlini pogroma…

Vredno je pažnje, makar i sami ispadali glupi, kao onda kada smo bili ubeđeni da je zaista kidnapovao Pamelu Anderson, a on nedavno priznao da je scena bila montiralna.

Borat je neizbrisiv dokument o Americi iz Bušove ere.

„Ko je Amerika?“

Bruno, poslednji u nezvaničnoj trilogiji zasnovanoj na sporednim likovima “Ali G šoua” dobio je najslabije ocene kritike.

Koenova parodija “Diktator”, koja aludira na dugu vladavinu Muamera el Gadafija izlet je iz klasičnog formata  „lažnog dokumentarca“ , žanra u kom se Koen najbolje snašao.

Međutim, u serijalu „Ko je Amerika“ iz 2018. godine, Koen je opet napao američku desnicu kako najbolje zna, a stradali su i neki viđeniji republikanci, poput Sare Palin i Dika Čejnija. Kako je serijal opisan, čitav projekat podržan je od strane Trampovog političkog establišmenta.

Bivša guvernerka Aljaske i kandidatkinja za potpredsednicu SAD  na izborima 2008. godine, pre nego što je i emitovana prva epizoda, optužila je Koena da ju je prevario, predstavljajući se kao ranjeni vojni veteran koji ne može da hoda. Koenov novi karakter, koji je intervjuisao Palinovu, zvao se Bili Vejn Rudik i jeste vozio motorna kolica, ali je već u prvoj epizodi „izjavio da je to radio kako bi sačuvao energiju“.

Ipak, nakon svih kontroverzi, pretnji tužbama i besa konzervativaca, epizoda nikada nije emitovana. Koen je objasnio da intervju nije pustio iz prostog razloga što nije bio dovoljno atraktivan, iako je, kako je rekao, trpeo pritiske da intervju ne objavi iz političkih razloga.  

Nekima se najupečatljiviji potez “austrijskog homoseksualca” dogodio za vreme dodele MTV nagrada kada se, slučajno ili ne, Koen stropoštao u krilo Eminemu.

“Borat 2”

Sadgdijev je na prvoj američkoj turneji osramotio zemlju, a propisana kazna u “nekada slavnom Kazahstanu” bila je tamnica i težak rad. Uz muziku Gorana Bregovića i Đurđevdan, uprljani novinar dobija poziv kazahstanskih vlasti…

Boratu je pružena nova šansa da otputuje u SAD, dodvori se Trampovom potpredsedniku Majku Pensu i ispravi grešku iz 2006. godine.

U nastavku, Koen je iznova udario na desnicu i republikance, ovaj put idući do samog vrha. Pokušao je sa Majk Pensom, a uspeo sa Rudolfom Đulijanijem.

Trampov advokat i nekadašnji gradonačelnik Njujorka tokom intervjua sa Boratom u hotelskoj sobi zavlači ruku u svoje pantalone dok mu kazahstanski novinar nudi svoju 15-godišnju ćerku Tutar. Branio se Đulijani da je nameštao bubicu, a da je vešti Koen sve to namontirao. Branio ga je i američki predsednik lično, ali Koen je ponovo poentirao, svi pričaju o tome, a većina veruje da je istina.

Vrlo je jasno da je nastavak Boratovih avantura politički motivisan film, tempiran da se u javnosti pojavi nepune dve nedelje pred izbore između Trampa i Bajdena.

Kao što je Borat 1 bio verni prikaz američkog društva u eri Džordža Buša Mlađeg, tako je “dvojka” to za Trampovu eru.

(Detaljniju analizu najnovijeg Koenovog ostvarenja možete pročitati u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od 29. oktobra, kao i u elektronskoj verziji na NStore.)

Saša Baron Koen je fantastičan glumac, britak politički komentator, čovek koji žonglira satirom i crnim humorom i koji toliko dobro ulazi u svoje likove, da je lako zaboraviti da na javi, kada se svetla ugase, on zapravo nije luda sa perikom na glavi koja igra uz Bregovića, nego istoričar, producent i glumac.

Ako vas zanima drugo lice Saše Barona Koena, iskoristite vikend ili izolaciju da pogledate Netfliksovo ostvarenje The Spy. Remek delo, sa druge strane Boratovog razuma.

1 KOMENTAR

  1. Kažu da je ogolio je dvoličnost Zapada koji navodno podržava homofiliju (homoseksualce) a u stvari tom lažnom podrškom homoseksualcima Zapad samo provocira konzervativnije zemlje od njih, dok su homoseksualci na Zapadu samo u pojedim velikim gradovima prihvaćeni , međutim, nikad nije ništa slično napravio da bi ogolio dvoličnost jevrejskih rasista i religioznih fundamentalista i ekstremista, zbog čega smatram da je prikriveni islamofob i rasista, mada se nadam da nisam u pravu.

Comments are closed.