Predizborni period u Srbiji protekao je onako kako je verovatno jedino i mogao da protekne – kampanja je bila kratka, ali zato izrazito nesadržajna. Rat u Ukrajini je dobrim delom anestezirao unutrašnju političku debatu – verovatno ne bi pogrešio ni onaj ko bi rekao da je aktuelna vlast iskoristila situaciju da anestezira javnost u strahu od nove sveobuhvatne krize – pa su tako teme koje su početkom kampanje delovale kao dominantne, poput ekologije, marginalizovane, ekonomska pitanja su dobila sasvim drugačiju formu, a kako je rat u javnosti pregazio i priče o koronavirusu, tako su i lekari – naizgled prve zvezde kampanje, na prvom mestu vladajućih naprednjaka – prerasli u statiste.
Tokom predizbornih aktivnosti – a nema više onih velelepnih mitingaških konvencija – opozicija je isticala kako su vršene opstrukcije i da održe skupove u različitim salama usred Beograda, kao i po Srbiji, ali osim tuče u Boleču nije bilo većih fizičkih obračuna među aktivistima. A svakako nije dobro ako se i taj „saldo“ podvodi pod „samo“.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 31. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
