Izgleda da smo 150 godina čekali “baš ovakav Trg republike”

Nema više ni male fontane (a toliko, kažu, vole fontane), ni sata, ni cveća oko Spomenika knezu Mihailu, ni onih žardinjera na kojima smo sedeli i čekali bus ili nekoga i nešto. Dočekali smo rekonstruisani Trg republike i to više nije onaj naš Trg. To ne bi moralo da ima veze jer stvari bi trebalo menjati i unapređivati i ne treba biti patetičan, ali opšti utisak je da je Trg sada samo beton, tepsija što reče neko.

Kao kad ti neko kaže “daj mi to da ti popravim”, pa ti vrati pokvareno. I još te ubeđuje da ti je vratio u boljem stanju — da to pre rekonstrukcije i nije bio trg — a ti znaš da si zauvek ostao bez nečeg važnog. Najoptimističniji mogu da se nadaju da će biti lepši kad se ono drveće razgrana (zlobnici kažu da je i ono zaliveno betonom), kad nikne neki cvetić…

Radovi na Trgu republike završeni su 55 dana pre roka, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Sad imate šest pametnih klupa da punite svoje telefone, još 27 betonskih (kažu da se usijaju kad je vruće pa ne može da se sedi), nalepnice na svim banderama i stubovima da je dostupan wi-fi i beton odnosno granit, što se ponosno ističe. Na strani ka Kolarčevoj ulici zasađeno je 16 mladih stabala, između je osam velikih žardinjera sa patuljastim drvećem u velikim saksijama i betonske klupe bez naslona. Još jedan red od šest stabala zasađen je odmah ispred nedavno obnovljene zgrade Narodnog muzeja.

Dodao je i da je postavljeno oko stotinu svetiljki sa najmodernijom rasvetom jer, kako je rekao, ovaj trg pre svega služi za organizaciju događaja poput koncerata ili modnih revija, a tokom decembra na Trgu će biti i klizalište za decu.

“Ovo je sada trg koji služi za takve stvari. To je prostor koji služi kulturi, da se ljudi okupljaju jer svi veliki gradovi u svetu imaju ovakve trgove. Gotovo 150 godina nakon formiranja ovog trga on je dobio ovakav izgled i namenu”, ocenio je Vesić.

Opšti utisak je da se građanima novi trg ne sviđa. Na društvenim mrežama dele se fotografije pre i posle rekonstrukcije, nalaze se mane. Na društvenoj mreži Fejsbuk postavljena je kao parodija najava za javni događaj “Masovno prženje jaja na oko na usijanom betonu Trga republike” i “Sedenje na betonu”.

A već prvih dana od otvaranja ima problema u saobraćaju, zastoja zbog kaldrme, što je obrazloženo potrebom za većom bezbednošću. Gradski arhitekta Marko Stojičić rekao je da promena jeste kolovoz, koji je sada u granitnoj kocki koja je, kako je rekao, dovoljno gruba da bi sprečila vozače da voze velikim brzinama.

Navodi da je Trg “prazan” upravo zato što jeste trg. “Navikli smo na stari trg koji nije bio prazan i u funkcionalnom smislu to nije bio trg”, rekao je Stojičić.

Oni koji brane Trg dele fotografije trgova u svetu ne bi li pokazali da je i ovaj naš isti kao i Navona u Rimu ili Trafalgar u Londonu (samo što Navona ima tri fontane, a Trafalgar dve). A može Trg i lepo da se rekonstruiše, eto baš je i u Budimpešti u maju prošle godine započeta obnova trga ispod kojeg se prostire garaža na tri nivoa pod zemljom sa 525 parking mesta, potom mestima predviđenim za parkiranje bicikala i punjačima baterija za električne automobile. Trg ima 1.500 kvadrata zelenila, fontanu od pirogranita i 54 drveta…

Tekst o tom trgu u Budimpešti bio je, inače, prošle nedelje najčitaniji na sajtu Nedeljnika. Drugi je bio onaj u kojem Goran Vesić objašnjava zašto je ovako moralo biti. Komentari su, ispod oba teksta, bili slični, i ne baš za prenošenje u štampi.