Izbori u Albaniji, krvava kampanja i Kurtijev debi: Ramina “treća sreća” ili talas promena

0
Foto: Profimedia

Jedna osoba je ubijena, dok je najmanje pet ranjeno u seriji obračuna rivalskih socijalista i demokrata u uzavreloj predizbornoj kampanji u Albaniji, posle kojih će biti jasno da li će Edi Rama po treći put voditi vladu te države, ili će najsiromašniju balkansku državu zahvatiti talas političkih promena.

Prema istraživanjima javnog mnenja, socijalisti Edija Rame imaju blagu prednost pred opozicionim demokratama, što im ne garantuje da će naredne četiri godine vladati Albanijom.

Za socijaliste će, prema tim najavama, glasati 43 odsto ispitanika, za demokrate Ljujzima Baše bezmalo 37 odsto, dok LSI predsednika Iljira Mete može da računa na podršku skoro šest odsto ispitanika.

Rama je, u pokušaju da ohrabri pristalice, najavio da će napustiti politiku, ukoliko njegova stranka ne osvoji apsolutnu većinu.

“Ukoliko ne dobijem čist mandat ispuniće vam se san – Rama odlazi”, rekao je albanski premijer, aludirajući na parole koje su pratile opozicione skupove u poslednje dve godine.

Pravo glasa na izborima ima oko 3,6 miliona birača, uključujući i veliki broj iseljenika, koji će 140 poslanika birati među kandidatima 12 političkih stranaka.

Po prvi put, na izborima u Albaniji učestvuje i pokret Samoopredeljenje Aljbina Кurtija, koji je nekoliko dana pred glasanje pozvao pristalice u toj državi da podrže talas promena.

Istraživanja javnog mnjenja, međutim, pokazuju da Samoopredeljenje ima male šanse da pređe cenzus od jedan odsto, koliko je potrebno za ulazak u parlament.

Tokom pandemije koronavirusa u Albaniji je zabeležen pad bruto nacionalog proizvoda od 3,3 odsto, ali je privreda zemlje pretrpela i veliku štetu zbog razornog zemljotresa pre dve godine.

Prema zvaničnim podacima, nezaposlenost u Albaniji se procenjuje na 15 odsto, ali dodatni problem predstavlja činjenica da je čak trećina mladih bez posla.

To je i glavni razlog zbog kojeg je oko 360.000 Albanaca, ili oko 12 odsto stanovništva, podnelo zahtev za azil u nekoj od zapadnoevropskih država.