Italijanski lekar: “Izlečeni od korone dugo osećaju posledice. Umorni su, fizički i mentalno iscrpljeni”

0
Foto: Profimedia

Tragične slike koje su ovog proleća dolazile iz Italije su obišle čitav svet i pokazale opasnu prirodu koronavirusa. Sa Apenina su svakog dana pristizale su vesti o hiljadama zaraženih i stotinama preminulih. Stopa smrtnosti iznad 15% i, ukupno, više od 198.000 onih koji su preležali COVID-19, a još uvek se ne poznaju sve posledice po zdravlje zaraženih i oporavljenih.

U trenutku dok je pandemije i dalje aktuelna, a prioritet je na prevenciji i pronalasku vakcine, zdravstvene posledice onih koji su preležali COVID-19 tek će se brojati i izučavati.

Ipak, zbog traumatičnih iskustava pacijenata koji su izlečeni u Italiji, stručnjaci su tamo ranije otpočeli istraživanja.

Kardiolog i specijalista fizikalne medicine “ASL3” bolnice u Đenovi dr Pjer Klavario je u intervjuu za Večernji list rekao da je lekarima italijanskog zdravstvenog sistema ubrzo postalo jasno da su im potrebna “postkorona” odeljenja.

“Uobičajeno se brinemo o kardiološkim pacijentima nakon akutne faze, ili zbog akutnih koronarnih sindroma ili nakon kardioloških operacija. Međutim, ubrzo nakon početka epidemije COVID-19 smo shvatili da – pre ili kasnije – moramo da se pobrnemo i za one koji su preležali COVID-19”, rekao je dr Klavario.

“U isto to vreme naš dispanzer bio je zatvoren i odlučili smo da promenimo namenu Kardiološko-rehabilitacionog centra u Centar za procenu i evaluaciju pacijenata koji su preležali COVID-19”, dodaje dr Klavario.

On smatra da će takvi centri, ili barem nekakav oblik organizovanog medicinskog lečenja, evidentno biti potreban i u drugim zemljama, pa se već sada govori i o “postkorona sindromu”.

Kako se taj sindrom manifestuje, posvedočio je dr Klavario i njegovi saradnici, koji su zbog iskustva epidemije u Italiji očekivali da im sledi borba sa teškim posledicama po stanje pluća onih koji su preležali koronavirus.

“Većina italijanskih lekara se bojala hroničnih posledica po pluća i dosad smo uočili određeni broj takvih slučajeva, ali ne onoliko koliko smo očekivali”, rekao je dr Klavario.

“Najvažnija je procena da li se ljudi nakon COVID-19 osećaju normalno ili je kapacitet rada pluća smanjen, i ako jeste, zašto? Većina ima simptome – one psihološke – a oko 15% njih i posttraumatski stresni poremećaj. Takođe, većina ima smanjene funkcionalne kapacitete, smanjene kapacitete fizičke aktivnoste, a razlog tome je gubitak snage u mišićima”, dodaje dr Klavario.

On dodaje da se pacijenti – uprkos manjem broju posedica po njihova pluća od očekivanih – oni jednostavno ne osećaju dobro.

Dr Klavario smatra da je, prema dosadašnjem iskustvu, upravo gubitak snage i problemi sa mišićima razlog zašto se pacijenti osećaju umorno.

Dobra vest je, kako je rekao, da se tokom rehabilitacije pacijenti mogu oporaviti dosta brzo.

Takođe, on je naglasio da ljude treba upozoriti da se nakon infekcije koronavirusom mogu osećati loše izvestan period, ali da to neće trajati zauvek.

“Rehabilitacija i vežbe snage mogu pomoći i ubrzati oporavak, odnosno, skratiti vreme oporavka”, rekao je dr Klavario.

On napominje da posledice mogu biti fizičke, ali i neurološke, kao i da svi koji su preležali COVID-19 u rehbilitacionom centru prolaze, barem na početku, istu proceduru.

“Zapravo, u početku nismo ni sami znali kakve su sve potrebe pacijenata, pa ovo nije program jednog odeljnja bolnice, nego većine odeljenja. Osnovna evaluacija ovih pacijenata započinje kliničkim pregledom i psihološkom procenom”, rekao je dr Klavario.

“U istom danu pacijenti pregledaju EKG, ultrazvuk grudnog koša, šestominutni test slobodnim hodom, test procene mobilnosti i ravnoteže, stabilometriju, merenje maksimalne snage kvadricepsa, spirometriju, kardiopulmonarni stres-test, test za difuzijski kapacitet ugljen monoksida”, naveo je dr Klavario proceduru procesa oporavka u ovom rehabilitacionom centru, koju prolaze svi koji su preležali COVID-19.