Srpska IT industrija godinama unazad beleži konstantan rast. Činjenica, koju je popularisala neka od prethodnih Vlada, da je izvozni proizvod ove industrije premašio milijardu evra, doprinela je tome da IT industrija postaje važnija od poljoprivrede kada je izvoz u pitanju.
Da li upravo odluka Vlade Republike Srbije iz juna ove godine može da dovede do kolapsa naše IT industrije? Uspeh ove industrije je proizvod napornog rada i hrabrosti ljudi koji su na vreme prepoznali da srpske firme i naši programeri mogu uspešno učestvovati u kreiranju svetskih softverskih proizvoda. Potražnja je ogromna, skoro svako sa potrebnim kvalifikacijama može se zaposliti u nekoj od outsourcing IT kompanija. Plate su fantastične, te više desetina hiljada ljudi u domaćoj outsourcing industriji zauzima mesto više srednje klase, jednog od pokretača domaće potrošnje. Konstatacija da je u ovoj oblasti država imala najmanji broj grešaka i nepovoljnih intervencija, dodatno je uticala na napredak…
Iako veoma sofisticirana, i ova industrija deli probleme drugih grana naše privrede: nedostatak kadrova i pre svega nepostojanje dovoljnog broja firmi koje rade na sopstvenom proizvodu. Osnovni izvozni proizvod su radni sati naših programera koji mahom rade na proizvodu koji nije „domaći“. Godinama unazad cena rada u ovoj oblasti konstantno raste, što utiče na pad cenovne konkurentnosti. Opravdani strah da se cela industrija može urušiti, postoji ukoliko ne dođe do značajnijeg kreiranja sopstvenih proizvoda.
A onda je došao rat u Ukrajini i sankcije Rusiji koje su onemogućile ogroman broj ruskih outsourcing firmi da nastave sa radom za zapadne partnere. Tržište je reagovalo pokušajem izmeštanja kompanija u Jermeniju, Gruziju, Tursku i na kraju Srbiju.
U Srbiji je trenutno više hiljada ruskih državljana koji imaju cilj da uspostave operaciju na našem prostoru, zapošljavanjem srpskih programera. Nikada nije bilo više oglasa za zaposlenje programera.
Oko nas su jumbo plakati, brendirani tramvaji sa porukom „Srbija ima IT talenat“, bilbordi itd. Procena je da ruske firme u ovom trenutku tragaju za oko 6000 ljudi sa domaćeg tr- BIZNIS e c o n o m i c m i n d s žišta, a potvrda te procene je da samo jedna ruska IT kompanija na svom sajtu ima poziv za oko 350 pozicija.
Nova situacija je „zakuvala“ tržište, cene izdavanja stanova su porasle, plate u IT sektoru takođe, headhunteri rade i treću smenu, inboxovi srpskih programera su puni ponuda za nove pozicije…
Ljuta konkurencija je došla na tržište i pokušava da otme suštinski resurs – ljude. Bilo bi sjajno da su tržište preplavili ruski programeri u potrazi za poslom u srpskim IT kompanijama, ali šta da se radi – neka tržište učini svoje.
Onda se umešala Vlada Republike Srbije.
Uredbom iz juna stimuliše se zapošljavanje „novonastanjenih lica“ sa platom većom od 300.000 dinara u oblastima gde postoji deficit radne snage, tako što će država refundirati značajan deo doprinosa i poreza na zarade poslodavcu.
Ova uredba može biti dobra za našu ekonomiju, jer će domaće firme biti u prilici da sa stranih tržišta angažuju visoko kvalifikovane kadrove…
Ali ako prenesemo na srpsku IT industriju, ova odluka Vlade RS može biti ravna katastrofi.
Novoosnovane ruske firme, koje su zaposlile hiljade „novonastaljenih lica“ iz Rusije, biće oslobođene plaćanja ogromnih doprinosa i poreza na njihove zarade i moći će ta sredstva da upotrebe kao stimulaciju zapošljavanju srpskih IT kadrova. Država se umešala na veoma loš način i uradila ono što nipošto nije smela – učinila je domaće firme manje konkurentnim u odnosu na stranu konkurenciju.
Ovaj potez je upravo izvlačenje važnog bloka iz temelja kule domaće IT industrije, a da li će Jenga kula pasti, zavisi od odgovora domaćih kompanija i stručne javnosti i eventualnog dijaloga sa Vladom na rešenju problema koji je donela ova odluka.
Zbijanje redova, jak employer branding, rad na sopstvenom proizvodu, partnerstvo sa ključnim ljudima, poziv na dijalog sa Vladom…
neophodan je set poteza.
Činjenica da je ovakva odluka doneta tiho i bez dijaloga, i od tehničke vlade, smanjuje mogućnost da je u pitanju greška usled nedovoljnog sagledavanja posledica odluke, više ukazuje na svestan politički ustupak, nažalost sa mogućim ogromnim posledicama.
