Mladi migranti čine jedanaest odsto međunarodne migrantske populacije, i iako nema zvaničnih podataka koliko je njih napustilo Srbiju, istraživanje profesorke Danice Šantić sa Geografskog fakulteta u Beogradu ukazuje na jasne razloge zašto oni emigriraju.
Šantić je istraživanje predstavila na panelu „Zašto mladi ljudi odlaze iz Srbije i pod kojim uslovima bi se vratili?”, održanom u okviru godišnje ReIntegrate 2022 konferencije koju je organizovao Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Istraživanje je pokazalo da su najčešći uzroci odlaska iz zemlje na prvom mestu nepovoljna ekonomska situacija, zatim bolje plaćeni poslovi. Na trećem mestu našao se odgovor da ’ne postoji konkretan uzrok’, a na četvrtom je nemogućnost pronalaska posla.
Čak 22,6 odsto ispitanika navelo je da su šanse za odlazak veoma velike, 27,6 odsto da su velike, 26,6 odsto njih reklo je da su šanse male, 9,4 veoma male, a 13,7 odsto njih ne razmišlja o odlasku iz zemlje.
Govoreći o profilu potencijalnog migranta u Srbiji, Šantić je navela da je reč o muškarcu starosti između 20 i 24 godine, koji živi u gradu u zajednici sa roditeljima ili kao podstanar. On ima završenu srednju ili višu školu, neoženjen je i nezaposlen i ima rođake ili prijatelje u inostranstvu.
Oni koji ostaju kao glavne razloge navode na prvom mestu porodicu i prijatelje, zatim rešeno stambeno pitanje, a na trećem mestu je patriotizam i osećaj pripadnosti. Šantić ističe da mladi ljudi treba da imaju ključnu ulogu u donošenju odluka, ostvarivanju svojih prava i većih mogućnosti i da zahtevaju da budu među kreatorima i donosiocima odluka.
Marija Bogdanović, vođa globalnih programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj” (PME) i „Migracije i dijaspora” (PMD), istakla je da su razvojni projekti kojima bi se omogućio ostanak mladih u zemlji ili njihov povratak nakon školovanja i usavršavanja jedan od fokusa GIZ u okviru ovih programa.
„Kroz PME i PMD programe radimo na jačanju kapaciteta mladih, a oni iz ugroženih kategorija, mogu da se obrate centru DIMAK ukoliko im je potrebna pomoć pri zapošljavanju ili samozapošljavanju, zatim psiho-socijalna pomoć, pomoć pri prikupljanju ličnih dokumenata i slično”, navela je Bogdanović. „Visokokvalifikovanim mladim osobama, koji rade ili se usavršavaju u Nemačkoj, GIZ pruža podršku pri povratku i zapošljavanju u matici”.
Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radi u okviru pomenutih programa „Migracije za razvoj” i „Migracije i dijaspora”. Programe u Srbiji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije, a finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.
Istraživanje Danice Šantić „Odlazak iz Srbije: Aspiracije, namere i pokretači migracija mladih” objavila je fondacija Friedrich-Ebert-Stiftung.
Tagovi
