Istraživanje: “U Srbiji 18 odsto građana ne veruje u postojanje koronavirusa”

0
EPA-EFE/Jesus Diges

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pandemija kovida-19 neće biti gotova dok minimum 70 odsto populacije svake države na svetu ne bude vakcinisano, rekao je Srđan Hercigonja viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) na konferenciji za medije pod nazivom “Kovidokratija – dve godine kasnije”. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo u septembru prošle godine, 18 odsto građana Srbije i dalje ne veruje u postojanje koronavirusa, a 24 odsto građana se nije vakcinisalo niti ima nameru da to uradi.

On je, takođe, dodao da smo svakodnevno svedoci podataka o broju zaraženih i preminulih osoba od kovida-19 u Srbiji, kao i da brojne zemlje u svetu obaraju rekorde po broju zaraženih i preminulih osoba.To su pre svega zemlje jugoistočne Azije, Južna Koreja najviše.

Kada je u pitanju Evropa samo u Velikoj Britaniji više od tri miliona ljudi je zaraženo koronavirusom, naveo je on.

„Na osnovu statističkih podataka, samo u prvih deset meseci 2021. godine u Srbiji je preminulo 21 hiljada ljudi više u odnosu na isti period 2020. godine. Prošle godine preminulo je 136 hilada građana Srbije, što je za čak 18 odsto više u odnosu na 2020. godinu, što je po statističkim podacima najgora godina od kraja Drugog svetskog rata“, rekao je Hercigonja, a prenosi N1.

Prema istraživanju, 18 odsto građana Srbije i dalje ne veruje u postojanje koronavirusa, a 24 odsto građana se nije vakcinisalo niti ima nameru da to uradi.

“Apelujemo da se kampanja za imunizaciju poboljša jer pandemija i dalje nije gotova. Naprotiv, ponovo uzima maha u Kini, Južnoj Koreji i širom Zapadne Evrope i pitanje je trenutka kada bi novi talas mogao da se prelije i na Srbiju”, naveo je Hercigonja.

Tokom konferencije je, takođe, rečeno da je od velikog značaja da se nakon predstojećih izbora što pre formiraju institucije.

“Bitno je da se nastavi sa borbom protiv ovog virusa, a da bi se to desilo, institucije moraju da rade svoj posao, odnosno da budu formirane. Krizni štab je formiran kao privremeno radno telo Vlade i njegov pretežni deo čine ljudi čije funkcije su političke. To telo neće moći da funkcioniše u situaciji kada Vlada nije formirana”, rekla je Milja Dimitrijević iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Na konferenciji je naglašeno da su formiranje i rad Kriznog štaba problematični, jer se u javnosti upravo Krizni štab prepoznaje kao glavno telo za upravljanje pandemijom, a njegov rad je legitimizovan i legalizovan tek krajem 2020. godine, stoji u saopštenju BCBP.

Nasuprot tome,  kako se dodaje, postoji stalno telo predviđeno Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti “koje bi trebalo da se sastoji od stručnjaka i ne zavisi od bilo kakvih izbornih promena”, a to je Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

“Nova Vlada bi trebalo da krene sa primenom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i formira Stručnu komisiju umesto Kriznog štaba. Treba prestati sa dualizmom formi. To nije racionalno, a nije ni efikasno”, dodala je Dimitrijević.

Tokom konferencije je rečeno da je neophodna racionalna upotreba sredstava i ulaganje u zdravstvo jer forma bez suštine ne znači ništa. Kako je navedeno, novi objekti su forma, a suština je kadar – zdravstveni radnici koji će lečiti i zbrinjavati pacijente. Treba ulagati u kadar, obezbediti i odobriti specijalizacije, rekli su učesnici konferencije. Kako su naveli, pohvalno je to što su zdravstveni radnici zaposleni, ali i dodali da je veliki broj ovih zaposlenja na određeno, što izaziva veliku neizvesnost.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije su izradili analizu upravljanja pandemijom koja će, zajedno sa preporukama za potencijalne slične krize u budućnosti biti predstavljena početkom juna. Kao jedan od problema u izradi analize istaknuta je zatvorenost nadležnih institucija, koje i dalje nisu odgovorile na zahteve za pristup informacijama.

Konferencija je organizovana u okviru projekta “Upravljanje pandemijom – naučene lekcije za sigurniju budućnost”, koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole “Dijalog promena”, uz finansijsku podršku Evropske unije.