Istraživanje o kvalitetu života pacijenata sa rakom pluća, koji se leče savremenim terapijama

    Dve godine od početka finansiranja savremenih lekova za rak pluća o trošku RFZO

    0
    Foto: Vojislav Lepojević


    Ovih dana navršava se tačno dve godine od kada su savremene terapije za rak pluća stavljene na listu lekova o trošku RFZO. Time su, nakon višegodišnje borbe udruženja pacijenata i lekara, savremeni lekovi postali dostupni i pacijentima u Srbiji. Zahvaljujući toj odluci, više stotina pacijenata obolelih od raka pluća dobilo je mogućnost da se leči, živi i radi, jer se danas sa rakom pluća uz pomoć novih lekova, može vrlo kvalitetno živeti.

    S obzirom na to da prvi put postoji respektabilan broj pacijenata koji već duže vreme, uz pomoć novih lekova, žive sa rakom pluća, Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ je zajedno sa lekarima Klinike za pulmologiju UKC Srbije, sprovelo veliko istraživanje o kvalitetu života i lečenja pacijenata sa rakom pluća, koji primaju savremene terapije. Istraživanje je po po prvi put omogućilo jasne i egzaktne podatke o najznačajnijim benefitima po život pacijenata, ali i ostale informacije, koje ukazuju šta se još može poboljšati u procedurama lečenja i dijagnostici najčešćeg i najsmrtonosnijeg karcinoma.

    Država ima jasan stav od 2017. godine povodom stavljanja novih inovativnih lekova na Listu lekova i u tome od tada postoji kontinuitet. Za sada, lista inovativnih lekova izlazi jednom godišnje, a naš cilj je da izlazi i češće. Zahvaljujući inovativnim lekovima koji značajno menjaju tok i ishod lecenja, neke od najtežih bolesti postaju hronične bolesti. Takodje, jedna od kljucnih stvari od značaja za primenu inovativne terapije su iskustva pacijenata, njihovih porodica i zdravstvenih radnika, a na osnovu čega se procenjuje i potvrđuje efikasnost i
    značaj ovih lekova, što nam daje dodatni podstrek u planiranju stavljanja što većeg broja inovativnih lekova. Kada govorimo o daljim planovima za lečenje karcinoma pluća, cilj je da se obezbedi inovativna terapija i za pacijente sa nižom ekspresijom biomarkera ispod 50 odsto.

    Foto: Vojislav Lepojević

    Inovativna terapija za karcinom pluća koja je stavljena na listu lekova početkom 2020. godine je obezbeđena za sve pacijente koji ispunjavaju stručne kriterijume i država je postavila kao cilj da, kada se obezbeđuju inovativni lekovi oni budu dostupni za sve pacijente kojima je potrebna što ćemo i nastaviti – prof. dr Sanja Radojević Škodrić, RFZO, direktorka.

    Državni sekretar Ministarstva zdravlja, prof. dr Predrag Sazdanović, istakao je na konferenciji za novinare „Mi smo šampioni“ značaj prevencije u lečenju karcinoma pluća. Pored podrške uvođenja najmodernijih metoda lečenja karcinoma pluća, Ministarstvo zdravlja intenzivno radi na strateškom planu i osnaživanju primene zdravstvene zaštite koja podrazumeva preventivu i ranu dijagnostiku karcinoma pluća. To pre svega podrazumeva izuzetan edukativan rad sa najosetljivijim populacijama, tu mislimo na srednjoškolsku i studentsku populaciju kojoj moramo ukazati na štetnosti pušenja i sve ono što takva vrsta ponašanja nosi sa sobom. Preventiva je osnova svakog daljeg lečenja i pored svih najmodernijih tehnoloskih aparata, najmodernijih aparata za zračenje i svega ostalog najvaznije je ići na preventivnu stvar- prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

    U istraživanju, koje je sprovedeno tokom marta i aprila 2022. godine, učestvovalo je 65 pacijenata (43 muškarca i 22 žene) koji primaju savremene terapije, što predstavlja gotovo 15 odsto od ukupnog broja pacijenata koji se leče novim lekovima u svim bolnicama u Srbiji o trošku RFZO. Najmlađi pacijent koji je učestvovao u anketi ima svega 41, a najstariji 73 godine. Polovina ih je iz Beograda, dok ostali žive u gradovima i manjim mestima u Srbiji. Prezentujući podatke istraživanja, ass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za plućne
    bolesti UKC Srbije ukazao je na zabrinjavajući podatak da je polovina anketiranih ranije bila pušač, a da četvrtina i dalje puši.

    Gotovo 70 odsto ispitanika više od tri godine živi sa dijagnozom raka pluća. Skoro 60 odsto pacijenata prvi simptom koji su imali pre postavljanja dijagnoze je bio jak i uporan kašalj, 30 odsto je osećalo umor, a oko 40 odsto njih je navelo bol u ramenu/ruci, odnosno grudnom košu. Koliko je važno da građani ne zanemaruju simptome, pokazuje i podatak da se polovina ispitanika javila lekaru i dobilo dijagnozu raka pluća za manje od mesec dana.

    Međutim, zabrinjava da je 40 odsto ispitanih, prilikom prvog javljanja lekaru u domu zdravlja, upućeno na pregled kod lekara druge specijalnosti, najčešće reumatologu, fizijatru, neurologu i kardiologu – rekao je ass. dr Stjepanović. Što se tiče protoka vremena od prvih simptoma do početka lečenja, odnosno dobijanja savremene terapije, podaci su raznoliki: 20 odsto njih je započelo sa terapijom već u prva
    dva meseca od pojave simptoma, 30 odsto za manje od tri meseca, 25 odsto između tri do pet meseci, a čak 25 odsto ispitanika započelo je lečenje savremenim lekovima tek nakon šest i više meseci.

    Pomenuti podaci ukazuju na različito vreme čekanja za početak lečenja, a ono je najviše uzrokovano komplikovanim procedurama, odnosno snalaženjem pacijenata za dijagnostiku i to pre svega skenera, za koji je 50 odsto anketiranih izjavilo da im je bio najveći problem sa kojim su se suočili tokom postavljanja dijagnoze, dok je njih 25 odsto kao najveći problem, istaklo dugo čekanje na bronhoskopiju.

    Ono što ohrabruje je koliko dugo su anketirani pacijenti na savremenoj terapiji. Polovina ispitanika prima nove lekove između 15-24 meseca, a čak 20 odsto njih kvalitetno živi i normalno funkcioniše uz savremene terapije duže od 24 meseca. Podatak za ponos svih je da postoje i četiri pacijenta koji primaju savremene lekove duže od četiri, a neki i gotovo pet godina. To je produženje života, koje je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo. Ti pacijenti su lečeni godinama iz donacije, a od pre dve godine njihovo lečenje je preuzeo RFZO. Verujem da će u budućnosti takvih primera biti sve više, naročito ukoliko RFZO proširi indikacije za dobijanje savremenih lekova i da ćemo tada o raku pluća govoriti, više kao hroničnoj, a ne smrtonosnoj bolesti – istakla je Olja Ćorović, iz Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“.

    Najveći broj ispitanika, gotovo 2/3 prima imunoterapiju, dok 1/3 prima ciljane (molekularne) terapije. Podatak da se 95 odsto ispitanika oseća bolje od kako dobija terapiju, i da vode svoj život gotovo kao i pre bolesti, je direktni pokazatelj o kvalitetu života koji savremeno lečenje
    donosi. Jedina razlika koja postoji je u komforu kod pacijenata koji primaju ciljane terapije.

    Naime, pojedini pacijenti uzimaju samo jednu tabletu dnevno i ne moraju da paze na obroke prilikom uzimanja terapije, dok drugi moraju da uzimaju 6-8 tableta dnevno i uz to obavezno moraju da vode računa i o obrocima prilikom uzimanja lekova. Đurđina Jovanović (55) učiteljica iz Mladenovca, već dve godine je na imunoterapiji, a kada
    joj je utvrđen karcinom bila je u četvrtom stadijumu bolesti. Kada sam dobila dijagnozu, sa životom sam se bila pozdravila. Jedva sam hodala, disala, trpela jake bolove i imala 17 kilograma manje. U tom periodu imunoterapija je stavljena na pozitivnu listu i ja sam bila među prvim pacijentima, koji su počeli da je primaju. Moje stanje je bilo vrlo dramatično. Bila sam u odmaklom stadijumu bolesti, kada operacija nije mogla da se obavi, sa metastazama na jetri i plućnoj maramici. Danas, dve godine kasnije, metastaze su nestale, a ja sam druga žena. Živim, radim i osećam se dobro. Uskoro idem na X nož i ako intervencija uspe , moći ću da kažem da sam pobedila rak pluća – priča Đurđina.

    Ono što se može ustanoviti iz istraživanja jeste da pacijenti smatraju da su prilično informisani o svojoj bolesti, a najviše informacija dobijaju od lekara, drugih pacijenata/udruženja pacijenata, kao i medija. Takođe, svi do jednog anketiranog pacijenta odgovorili su da najviše veruju lekaru koji ih leči. Oni koji se leče od teških bolesti, imaju prilike da se uvere u kvalitet lečenja u Srbiji. S tim u vezi, odgovarajući na pitanje da li smatraju da bi se bolje lečili u regionu i Evropi, nego u Srbiji, 90 odsto njih je reklo da ne bi, niti bi da imaju mogućnosti išli na lečenje nigde u regionu (Slovenija, Hrvatska, Mađarska…), dok je svega 10 odsto reklo da bi otišlo, ali samo u zemlje zapadne Evrope i to pre svega zbog boljih boljih uslova lečenja i komfora bolnica.

    Vladan Komadina, lekar u penziji iz Beograda je jedan od onih pacijenata koji se najduže leči imunoterapijom u Srbiji. Da imam rak, saznao sam sasvim slučajno. Sve je počelo 24. aprila 2018. godine kada sam imao manji epi napad. Tada sam izgubio moć govora, zbog čega su moji ukućani pozvali Hitnu pomoć, da bi me odmah odveli na VMA. Skener je pokazao da ima metastaze na mozgu. Posle odlaska na neurohirurgiju, tražen je uzrok bolesti i brohoskopija je pokazala da
    imam karcinom pluća. Bio sam na gama nožu, promena na mozgu je uklonjena. Nakon što je određen podtip, propisana mi je imunoterapija, na kojoj sam i danas. Tumor se smanjio i sada se osećam dobro i živim potpuno normalno – ispričao je Komadina.

    Poslednje pitanje u anketi bilo je: „Šta bi promenili i unapredili kada je dijagnostika i lečenje pacijenata koji su suspektni na rak pluća u pitanju“. Njih 75 odsto na prvom mestu smatra da država treba što pre da organizuje skrining na rano otkrivanje raka pluća, na drugo mestu, za šta se opredelilo 50 odsto ispitanih, je da bi država trebalo da poveća dostupnost savremenih terapija svima kojima bi one pomogle, 30 odsto smatra da prioritet treba da bude brža dijagnostika (CT/MR/bronhoskopija…), a 25 odsto da glavni prioritet treba da bude dodatna edukacija lekara u domovima zdravlja, kako bi na vreme prepoznali simptome raka pluća.