Istraživanje: Konzumiranje alkohola dovodi do manjeg volumena mozga

Prekomerna konzumacija alkohola nosi brojne rizike, uključujući probleme sa srcem i jetrom, veći rizik od karcinoma, ali i oštećenja mozga.

Istraživanja su ukazala na povezanost između visokog unosa alkohola i smanjene bele i sive materije u mozgu. Do sada je većina stručnjaka tvrdila da konzumiranje alkohola dovodi do smanjenja volumena mozga.

Nedavno je tim naučnika sa Univerziteta Vašington sproveo istraživanje koje ukazuje da alkohol možda nije krivac za manji obim mozga. Umesto toga, nalazi pokazuju da smanjeni volumen mozga i predispozicija za konzumiranje većih količina alkohola mogu imati isti osnovni uzrok- genetiku.

„Naši rezultati ukazuju da se povezanost između konzumiranja alkohola i smanjenog volumena mozga pripisuje zajedničkim genetskim faktorima. Studija je impresivna jer koristi različite pristupe i tehnike analize podataka kako bi došla do zaključaka koji se poklapaju“, kaže viši autor Rajan Bogdan, prenosi N1.

Da li su geni osnovni uzrok?

U studiji, čiji su nalazi objavljeni u časopisu „Biological Psychiatry“, istraživači su su imali pristup podacima o 2.423 osoba.

„Naša studija pruža dokaze da postoje genetski faktori koji dovode i do manje količine sive materije i povećane upotrebe alkohola“, kaže glavni autor Dejvid Barangar.

Preciznije, tim je otkrio da osobe koje su imale veći unos alkohola imaju niži volumen sive materije u korteksu i insuli, a to su dve regije mozga koje igraju ključnu ulogu u emocijama, pronalaženju memorije, ciklusu nagrađivanja i donošenju odluka.

Istraživači su primetili da je, prema njihovoj analizi, manje sive materije u ove dve regije mozga zapravo posledica specifičnog genetskog sastava, koji je zauzvrat takođe bio povezan sa povećanim rizikom od veće konzumacije alkohola, kako u adolescenciji, tako i kod zrelih osoba.

U svom istraživačkom radu napominje se da bi treblo više obratiti pažnju na genetske faktore rizika kada se procenjuje rizik od veće konzumacije alkohola.

Autori primećuju da se, iako se trenutni nalazi odnose isključivo na konzumiranje alkohola, oni mogu primeniti i na rizik od upotrebe drugih supstanci, koje isti genetski faktori rizika mogu da izazovu.