Istorijsko glasanje u znaku osobe koja se ne kandiduje: Sve što je potrebno da znate o izborima u Nemačkoj

0
Thomas KIENZLE / AFP / Profimedia

Danas se održavaju izbori za novi saziv Bundestaga u Nemačkoj, ali odavno se već o ovim izborima govori kao onima koji će dati naslednika Angele Merkel.

Iz tog ugla gledano, imajući u vidu da će kao posledica ovih izbora biti i izbor noog kancelara ili kancelarke posle 16 godina, svakako da ima nečeg istorijskog u današnjem glasanju. Pročitajte pregled svih važnih pitanja koja nam pomažu da bolje razumemo ove “istorijske izbore” (informacije i objašnjenja preuzeta sa DW).

Kakvi su ovo izbori?

U Nemačkoj se 26. septembra 2021. održavaju opšti ili parlamentarni izbori – za novi saziv Bundestaga. Građani s pravom glasa biraju poslanike, predstavnike naroda za najviše zakonodavno telo u svojoj zemlji.

Ko ima pravo glasa?

Pravo glasa imaju svi građani koji su na dan izbora punoletni i poseduju nemačko državljanstvo. Za Nemce koji žive u inostranstvu postoje posebna pravila.

Koliko ljudi ima pravo glasa?

Po procenama Saveznog zavoda za statistiku oko 60,4 miliona Nemaca ima pravo glasa – od toga su 31,2 miliona žene i 29,2 miliona muškaraca. To je milion ljudi manje nego 2017.

Među registrovanim biračima 12,8 miliona je starije od 69 godina, 10, 2 miliona ima 60-69 godina, a 11,8 miliona 50-59 godina. To znači da je većina birača, njih 57,8 odsto, starije od 49 godina.

Najviše birača, 12,8 miliona, živi u Severnoj Rajni-Vestfaliji, sledi Bavarska sa 9,4 miliona.

Oko 2,8 miliona mladih građana koji su postali punoletni od poslednjih izbora sada će moći da glasa po prvi put. Ne zna se koliko je broj stranaca koji su postali nemački državljani i koji su punuletni, te sada takođe prvi put imaju pravo glasa na saveznim izborima.

Kako se glasa?

Za predaju glasova su isključivo dozvoljeni zvaničnii izborni listići – direktno na biračkom mestu ili poštom.

Udeo ljudi koji glasaju putem pošte, a ne na biračkom mestu, u stalnom je porastu od ponovnog ujedinjenja 1990. Pre tri decenije samo 9,4 odsto birača glasalo je na ovaj način, u poređenju sa 28,6 odsto 2017. Zbog pandemije koronavirusa, očekuje se novi rekord.

Glasanje poštom

Samo jednom (2005.) je nešto više od milion ljudi u Nemačkoj moglo da glasa i elektronski. Savezni ustavni sud je kasnije ipak odlučio da se to kosi s načelom javnosti izbora, odnosno da je protivustavno.

Koliko ima biračkih mesta?

Na oko 80 000 biračkih mesta biće oko 650.000 dobrovoljaca koji će pomagati tokom glasanja i potom brojanja glasova. To je otprilike isto kao i 2017.

Ima li posmatrača izbora?

Izbori u Nemačkoj su javni, tokom glasanja i kasnije, tokom prebrojavanja glasova – svako ko želi, čak i ako nema pravo glasa – može da bude na nekom biračkom mestu i posmatra da li se sve odvija po pravilima. Od izbora za 17. saziv Bundestaga nemačke izbore „nadzire” i nekoliko ljudi u okviru posmatračke misije OEBS-a.

Zašto birači imaju dva glasa?

Izborno pravo u Nemačkoj propisuje takozvano „personalizovano proporcionalno pravo glasa”. To znači da svaki birač ima na raspolaganju takozvani „prvi” i „drugi” glas i može da stavi dva krstića na izbornom listiću, ali ne mora. Listić se broji i ako je dat samo jedan glas.

Jedan glas levo – drugi glas desno

Prvi glas odlučuje o jednom konkretnom kandidatu ili kandidatkinji izbornom okrugu -time je zagarantovano da je svaki izborni okrug, zastupljen u Bundestagu.

Drugim glasom se biraju partije – i on odlučuje o odnosu snaga u novom Bundestagu. Zato je on važniji od prvog.

Zakonom je predviđeno da Bundestag mora da ima najmanje 598 poslanika. Koliko će ih zaista biti zavisi od odnosa direktnih mandata i broja mandata koje su stranke osvojile putem drugog glasa na listiću. Odlazeći Bundestag je imao rekordan broj od 709 narodnih predstavnika. Ovaj put bi ih moglo biti znatno više – 800 ili čak 900.

Koliko ima Izbornih okruga?

Izbori se vrše u 299 izbornih okruga. Većina ih je u Severnoj Rajni-Vestfaliji (64) i Bavarskoj (46), a najmanji broj u Bremenu (dva) i Sarlandu (četiri). Izborni okruzi su relativno jednaki i trebalo bi da obuhvate oko 250 000 građana s pravom glasa.

Koliko ljudi se kandidovalo?

Sa 6 211 kandidata, na ovim saveznim izborima učestvuje više kandidata nego ikada. Na poslednjim izborima krajem 2017. bilo se prijavilo 4.827 kandidata.

Na ovim izborima 33 odsto kandidata su žene – više nego ikada ranije. Udeo žena je najveći među Zelenima, 54 odsto, a najmanji u AfD, sa 13 odsto. Na izborima 2017. žene su činile 29 odsto svih kandidata.

Koliko stranaka izlazi na ove izbore?

Na izborima učestvuje 47 stranaka, što je rekord od ponovnog ujedinjenja 1990. Međutim, samo 11 stranaka ima svoje liste u svih 16 saveznih pokrajina. Ukupno 40 partija učestvuje sa pokrajnskim listama dok 7 stranaka ima kandidate samo u određenim izbornim okruzima. 

U odlazećem sazivu Bundestaga poslanike ima sedam stranaka – CDU, CSU, SPD, Levica, Zeleni, FDP i AFD. CDU i CSU su zasebne stranke – CSU je aktivna samo u Bavarskoj, dok je CDU aktivna širom zemlje osim u Bavarskoj, a u Bundestagu imaju zajedničku poslaničku grupu.

Kakva izlaznost se očekuje?

Na birališta 2017. izašlo je 76,2 odsto građana Nemačke s pravom glasa. Rekordno učešće na saveznim izborima bilo je 91,1 odsto 1972 godine. Najmanji odziv birača postignut je 2009. sa 70,8 odsto. 

Kada će biti poznati rezultati?

Odmah posle zatvaranja izbornih lokala u 18 časova, objavljuju se takozvane prognoze – ili izlazne ankete. Instituti za istraživanje javnog mnijenja pitaju ljude koji izlaze s biračkih mesta za koga su glasali i to su podaci koji se objavljuju.

Nešto kasnije, kada se već prebroji određeni broj glasačkih listića, objavljuju se prve projekcije. Tek posle ponoći ili sledećeg jutra objavljuju se „privremeni rezultati”. A do objave zvaničnih konačnih rezultata može proći i po nekoliko sedmica.

Kada sa radom počinje novoizabrani Bundestag?

Zakonom je određeno da se konstitutivna sednica novog Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana posle izbora – dakle 26. oktobra 2021.

Da li postoji rok za izbor nove kancelarke ili kancelara?

Ne. U Osnovnom zakonu (Ustavu) Nemačke o tome nema ništa. Član 63 (1) Osnovnog zakona samo kaže: „Savezni kancelar se bira bez rasprave na predlog Saveznog predsednika”.

Dakle, formalno pravo da predlaže kandidate ima Savezni predsednik – a to je sada Frank Valter Štajnmajer.  Pri tome on ima obavezu da Bundestagu predloži kandidatkinju ili kandidata koji ima šanse da dobije većinu glasova. Kada se (tajno) glasanje uspešno obavi u parlamentu, onda Predsednik Štajnmajer imenuje novu kancelarku ili kancelara.

Formalno, mandat Angele Merkel i Vlade završava se s konstitutivnom sednicom novog Bundestaga. Angela Merkel i članovi Vlade ostaju na svojim funkcijama kao vršoci dužnosti – sve dok Bundestag ne izabere novu kancelarku ili kancelara.

Poslednji izbori su održani 24. septembra 2017. a Angela Merkel je formalno ponovo postala kancelarka tek pola godine kasnije – 18. marta 2018. 

Da li je Angela Merkel mogla ponovo da se kandiduje?

Da, u Nemačkoj to nije ograničeno zakonom. Da je htela, Angela Merkel je mogla ponovo da se kandiduje i u slučaju da bude izabrana, ostane kancelarka.

Angela Merkel nije samo jedina žena već i najmlađa osoba koja je preuzela tu funkciju, s obzirom da je 22. novembra 2005. imala 51 godinu. Ona je 16 godina kancelarka, ali nije jedina koja ja dugo (bila) na čelu Nemačke, već su to bili i Helmut Kol (1982–1998) i Konrad Adenauer (1949–1963) – svo troje članovi CDU.

Gore: Konrad Adenauer (CDU) 1949 – 1963, Ludvig Erhard (CDU) 1963 – 1966, Kurt Georg Kizinger (CDU) 1966-1969, Vili Brant (SPD) 1969-1974. Dole: Helmut Šmit (SPD) 1974-1982, Helmut Kol (CDU) 1982-1998, Gerhard Šreder (SPD) 1998 – 2005 i Angela Merkel (CDU) 2005 – do daljnjeg.

Na čelu vlade Savezne Republike Nemačke do sada su bili uvek samo vodeći kandidati dve stranke – CDU (4 kancelara i jedna kancelarka) ili SPD (3 kancelara).